Слачица

Слачица за несаницу, реуматизам, дијабетес...

З.О.Јоксовић |novosti.rs

 

Слачица је медоносна биљка коју пчеле обожавају, док је њено семе добар извор омега 3 масних киселина, важних минерала и витамина. Сенф може да буде превентива за нека обољења

Сенф може да буде превентива

Да ли вам је пало на памет од чега се прави сенф, омиљени зачин који стављате као додатак одређеним јелима, без којег би она имала потпуно другачији укус. За оне који нису знали прави се од слачице, биљке која је у народу позната још и као горушица, сенф, мустарда, ардаљ, огњица... У природи постоји црна (Брассица нигра) и бела слачица (Синапис алба), а свака од њих има својства због којих се у народу користе за више намена.

Црна слачица је једногодишња биљка из породице купуса, препознатљива по ситним жутим цветовима који цветају од маја до августа. Гаји се као индустријска и лековита биљка, али расте и као дивља и полудивља готово на целој планети. Жање се у лето док је стабљика још зелена, а семе постане тамно. Жање се ноћу док је роса, да семе не би отпало. Пожњевено оставља се у снопићима 10 до 15 дана да се потпуно осуши, а онда се млати као пасуљ. Семе се суши на тавану као жито, уз често превртање да се не би упалило.
Семе слачице је без мириса, али када се жваће у почетку има уљаст, горкаст и накисели укус, који затим прелази у врло љут мирис и укус, који пече и жари. Брашно добијено млевењем и поквашено у води такође пушта врло љут мирис који изазива сузе.

Из семена слачице издваја се и етарско уље које је веома ефикасан антисептик, али у рукама лаика може да се претвори у своју супротност и изазове тешка тровања. Етарско уље добија се дестилацијом из семена, које је претходно самлевено и цеђењем под притиском ослобођено масног уља. Бистра је течност, жућкасте боје, љутог и продорног мириса, изазива сузе, иритира слузокожу, а на кожи може да изазове пликове, па чак и ране. Ово уље издаје се само на лекарски рецепт, а од њега се справља велики број лекова. Активни састојак уља слачице алилизо-тиоцијанид има мали молекул, због чега брзо продире у све органе, а излучује се преко плућа и мокраћом. Нјегова антибактеријска моћ изузетно је велика, због чега се употреба сенфа у разним јелима и препоручује као превентива. И шпиритус слачице који се справља у апотекама препоручује се, али контролисано, против реуматизма и сличних обољења. Ако на кожи дође до осећаја паљења, то место одмах треба опрати и намазати свежим уљем, да би се спречило црвенило и опекотине.
Брашно од слачице у народној медицини препоручује се за лечење органа за дисање као што је бронхитис, лакше запаљење плућа, или запаљење плућне марамице. Лек се спрема у виду облога или купке. Облога се прави тако што се у литар млаке воде ставе две шаке брашна слачице и сачека да почне да се кроз пару ослобађа љутина, која, иначе, штипа нос и очи. У ту смешу потопи се чаршав, исцеди и обмота око грудног коша болесника, а преко њега се покрије сув фланелски чаршав. Облог се држи три до пет минута, а кожа се потом опере млаком водом да не би остаци брашна изазвали опекотине.
Ко се одлучи за купку треба у воду за купање да потопи платнену врећицу са две шаке брашна слачице. Када се осети љут мирис оболели треба да легне у каду, најдуже три до пет минута, а после да се одмах истушира и смири се у кревету.

Бела слачица, пореклом из Индије, гаји се ради семена из ког се екстрахује уље слично сунцокретовом. Ово уље служи за израду препарата против затвора. Семе се користи и за производњу сенфа. Занимљиво је да су сенф први почели да справљају још Римљани, по рецептури из првог века нове ере. За сенф су знали и стари Грци и Римљани, док први писани запис у коме се овај зачин спомиње датира још од пре пет хиљада година. Сенф и непрерађено семе имају лековита својства за дијабетес, несаницу, реуматизам, болесну јетру, болести душника. Семе, смештено у махунама, бере се у јесен, при чему мора добро да се осуши и чува у затвореним лименкама. Иначе, слачица је и медоносна биљка коју пчеле обожавају. У себи садржи велику концентрацију липида, угљених хидрата и протеина. Од минералних материја најприсутнији је фосфор, а затим калијум и калцијум, док су од витамина доминантни витамин А, тиамин, рибофлавин и ниацин. Добар су извор и омега 3 масних киселина, као и гликозид синалбина, састојка који даје осећај врелине у устима. Занимљиво је да подноси мразеве и до минус седам степени а сазрева и на плус десет.

ДЕЛОТВОРАН ПРЕКО КОЖЕ
Црна слачица у мањим количинама поспешује излучивање сокова за варење и примање хранљивих састојака. Превелике количине нису препоручљиве јер могу да изазову надражај и упалу желуца и црева, а код жена још и сметње у време менструалног циклуса, као и упалу јајника. Зато се у народној медицини и препоручују облози, јер продиру врло дубоко преко коже, подстичући метаболизам у дубини организма, а на тај начин елиминишу болове или други узрок одређеног обољења.