Lekovi biljnog porekla
Avtovina, haptovina (Sambucus ebulus L.), upotrebljava se najcešce kao sredstvo za parenje, ali i kao lek protiv ujeda zmije (zgnjeceni cvetovi se u avgustu ostavljaju u bocu, te se sok koji puste pomalo daje onima koje ujede otrovna zmija, kao lek).
Bobovnik (Sedum maximum (L) Hoffm.), kao caj protiv cira na stomaku.
Bogorodicina trava (Hypericum perforatum L.) upotrebljava se kao caj protiv bolesti stomaka.
Bokvica (Plantago major L.), sveži list se koristi za lecenje rana.
Brašno pšenicno se koristi za skidanje povišene temperature, a kukuruzno kuvano, kao topli oblog.
Brštan (Hedera helix L.), kuva se da bi se u toplom odvarku kupali oboleli od reume, a koristi se i kao sastojak u spravljanju melema.
Crni grab (Ostrya carpinifolia Scop.), unutrašnja strana kore koristi se za spravljanje melema.
Crni jasen (Fraxinus ornus L.), unutrašnja strana kore koristi se za spravljanje melema, a sok iz tanjih grana za lecenje bradavica.
Cad pomešana sa sircetom koristi se za skidanje povišene temperature.
Celinja ljubica, celinka (Melissa officinalis L.), upotrebljava se kao caj protiv ženskih bolesti i oboljenja bubrega.
Cubar (Satureia hortensis L.), upotrebljava se kao caj kod nervnih oboljenja.
Dub, hrast ili cer (LJuercus pubescens NJilld, LJuercus cerris L.), ugljen od njih se koristi u vracanju, a smola za spravljanje flastera.
Dubacac, dumac (Teucrium chamaedrys L.), poznat kao "trava od strune", koristi se kao caj protiv nervnih i stomacnih oboljenja.
Duhan (Nicotiana tabacum L.), sveži list se koristi kao podloga za meleme, a suhi, isitnjen za zaustavljanje krvi iz rana.
Ðulsija (ružino ulje), dobija se tako što se jedan cvet stavi na vrelu plocu ili kamen, pa pritisne drugim cvetom. Onih par kapi ulja koje se dobiju koriste se kao lek za oci.
Glog (Crataegus oxyacantha L.), cvet se koristi kao caj kod slabog srca, a trn u vracanju.
Grah (Phaseolus vulgaris L.), sirov raspolovljen plod stavlja se na rane od ujeda.
Gugutina trava (Scrophularia nodosa L.) se stavlja na list duvana premazan medom, i privija se na upaljene i otecene žljezde (micine).
Hajducica vidi Sporiš.
Hljeb, upotrebljava se kao apotropejsko sredstvo i u bajanju. Hrast vidi Dub.
Iva (Teucrium montanum L.), najboljom se smatra ona iz Popova polja. Ceni se mnogo kao univerzalni lek, ali i u bajanju. Govori se: "Trava iva tio progovara: / Ber'te mene, ne cupajte žila, / Ja cu vratit od mrtva živa!" Obavezni je sastojak cajeva koji se piju protiv katara stomaka.
Jecam (Hordeum vulgare L.), stucani jecam skuhan, koristi se kao topli oblog.
Kadulja, u ovom kraju zvana još i pelin (Salvia officinalis L.), koristi se kao sastojak mnogih cajeva protiv bolesti usta, grla, živaca i stomaka.
Kafa (Cofea arabica L.), pržena pa stucena, uzima se kao lek protiv srdobolje.
Kamilica (Matricaria chamomilla L.), koristi se najcešce kao caj za umirenje.
Kantarion (Centaurium umbellatum L.), svež, privija se na rane, a kao caj se uzima protiv preobilne menstruacije.
Konoplja (Cannabis sativa L.), njeno vlakno se uzima kao podloga za cvrsti zavoj (kod imobilizacije).
Kopriva (Urtica dioica L.), sveža se koristi za lecenje reume, a kao caj kod srcanih oboljenja ali samo ako su bubrezi zdravi.
Koroman (Foeniculum vulgare Mill.), kuvan u mleku, kao topli oblog.
Kozlac (Arum maculatum L.) kao sastojak melema.
Krastavac (Cucumis sativus L.), zagrejan kiseli kao oblog na grlo.
Krompir (Solanum tuberosum L.), upotrebljava se, sirov, za izvlacenje vatre iz opekotina i kod glavobolje.
Kukurjek vidi Spriješ.
Kupina (Rubus fruticosus L.), koristi se caj od lista protiv srdobolje.
Kupus (Brassica oleracea var. capitata L.), sirov list se koristi za lecenje kožnih oboljenja.
Lan (Linum usitatissimum L.), skuvano seme u mleku koristi se kao oblog.
Leander, lehander (Nerium oleander L.), cajem od lista se izaziva pobacaj.
Lipa (Tilia cordata Mill.), caj od cveta i lista je univerzalni lek.
Lubenica (Cucumis melo L.), izdubljena, napunjena šecerom pa ispecena, uzima se kao lek protiv astme.
Luc (Pinus nigra Arnold), spržena, koristi se kao sastojak za spravljanje melema.
Luk bijeli, vidi Saransak.
Luk crveni, kapula (Allium caepa L.), pržen na ulju, koristi se kao sredstvo za izvlacenje gnoja iz rana i tkiva. Cajem od ljuski izaziva se pobacaj.
Macina trava (Nepeta cataria L.), caj od lista koristi se kao lek protiv svih ženskih bolesti i tegoba.
Mašina (Lichenes) sa raznog drveca, koristi se za zaustav-ljanje krvarenja iz rana.
Mekinje, zagrejane, koriste se kao oblog.
Merdandus (Majorana hortensis L.), koristi se, kao caj, protiv nervnih oboljenja. Mirisom smiruju kod dece fras a kod odraslih glavobolju.
Metilj (Lysimachia nummularia L.) sveži sok ove trave, pomešan sa šecerom, soli i travom razgon, koristi se kao lek za ocne bolesti.
Metvica, divlja i pitoma (Mentha pulegium i Mentha piperita L.), koristi se, kao caj, kod ženskih bolesti i svih poremecaja stomaka.
Odoljen (Valeriana officinalis L.), koristi se u vracanju i bajanju.
Oman (Inula helenium L.), u vracanju i kao lek protiv stomacnih oboljenja.
Orah (Juglans regia L.), koristi se, samo list, kao sastojak nekih cajeva.
Pelin grki (Artemisia absynthium L.) je sastojak mnogih cajeva protiv plucnih i stomacnih oboljenja, kao i groznice. Voda u kojoj je bio potopljen svež pelin, uzima se za otvaranje apetita.
Perucina, vidi Dubacac.
Pirinac (Orisum sativum L.) od sirovih zrna koristi se prah, a skuvana se daju kao lek kod stomacnih bolesti.
Poprata trava (Pteridium aljuilinum Kuhn), koristi se kao caj kojim se pospešuje mokrenje.
Rakija lozovaca, šljivovica i s komoracean, ima primenu kao dezinfekciono sredstvo, i kao sredstvo za masažu i obloge.
Ranjenik, vidi Sporiš.
Raso se upotrebljava kao dezinfekciono sredstvo.
Ravet (Gentiana symphyandra Murb.), kao caj se koristi protiv bolesti pluca i stomaka, a pomešana sa isitnjenom sipinom kosti u rakiji kao lek protiv astme.
Razgon (Veronica anagallis L.), s dodacima kao lek kod ocnih bolesti. Vidi Metilj.
Ren (Armoracia lapathifolia Usteri), uzima se sirov, pomešan s medom, kao lek protiv plucnih bolesti, narocito Tbc.
Rosopas (Chelidonium majus L.), upotrebljava se sok iz sveže stabljike kao lek za oci. Kad nema sveže, uzme se suha, skuha, potopi s malo belog luka u vodu, pa se ta voda kroz krpu cedi u oko.
Ruta (Ruta graveolens L.), caj se uzima protiv povracanja.
Saransak, luk bijeli (Allium sativum L.), koristi se kao lek kod ocnih bolesti, ali i kao odbrambeno sredstvo protiv zaraznih bolesti i kao apotropejon.
Sirce se upotrebljava za obloge kod povišene temperature.
Smola smrceva ili borova (Picea abies (L) Karst. i Pinus sp.), upotrebljavaju se za izvlacenje necistoce iz zagadenih i "živih rana", i kao neophodan sastojak flastera.
Sporiš, sporic (Achillea millefolium L.) upotrebljava se, svež, za lecenje rana, a kao caj protiv bolesti pluca i stomaka. Smatra se da je najbolji "rujev", tj. onaj sa crvenim cvetom.
Spriješ, sprež, kukurjek (Helleborus odorus L.), sirov se koristi za lecenje "živih rana".
Srcanik (Gentima lutea L.), list se koristi za spravljanje cajeva protiv srcanih i stomacnih oboljenja, a koren, stucen s dodatkom rakije, uzima se kao lek od strune.
Srensla (Prunus mahaleb L.), koristi se umesto tise (koje u ovoj oblasti nema) kao apotropejsko sredstvo.
Šipak (Rosa canina L.), plod je sastojak mnogih cajeva.
Šljez bijeli (Althea officinalis L.), koristi se kao caj protiv stomacnih i plucnih bolesti, kao i kod gušobolje. Ružicasti cvet sleza, zgnjecen, privija se na zlic da što pre izvuce gnoj.
Šljiva (Prunus domestica L.), list se koristi za spravljanje cajeva kako protiv stomacnih oboljenja, tako i kod opšte slabosti.
Tamjan (Olibanum) je neophodan sastojak nekih melema.
Tisa (Taxus baccata L.) je u upotrebi samo kao apotropejsko sredstvo.
Tumber (Smyrnium perfoliatum L.), poman s tušicom, koristi se kao caj protiv Tbc pluca.
Tušica (Bryonia alba L.), vidi Tumber, za korišcenje.
Ulje maslinovo, upotrebljava se za masažu, pije se kao lek i sastojak je nekih melema.
Vino se pije kao lek, a dobro ukuvano za izazivanje pobacaja.
Vrijesak (Satureia montana L.) je sastojak mnogih cajeva, narocito onih koji se piju protiv prehlade i plucnih bolesti. Osušen se puši kao lek protiv astme.
Zlatica trava (Ceterach officinarum DC) se stavlja, sveža, na rane, a kao caj koristi se za lecenje žutice i za ispiranje obolelih desni.
Zmijina trava (Veronica teucrium L.), daje se, sirova, pri ujedu zmije, sama ili pomešana s drugim travama.
Zova (Sambucus nigra L.), cvet se koristi za spravljanje cajeva protiv kašlja, a takode i za spravljanje melema.
SREDSTVA ŽIVOTINJSKOG POREKLA UPOTREBLJENA U LECENJU
Balega, krkala (stocno dubre), upotrebljava se kao oblog. Bravlje kosti, spržene pa stucene, kao sastojak melema.
Buba bjesnulja (Meloida sp.), potopljena u ulje, služi kao lek protiv besnila.
Capra, sveža odrana jagnjeca koža, upotrebljava se kod kontuzije.
Jaje, kao sastojak melema, samo belance se koristi za cvrsti zavoj, a ona opna s unutrašnje strane ljuske za "izvlacenje" groznice.
Jež (Erinaceus europaeus) i njegovi delovi, u vracanju.
Koža s kaiša, sastrugana, služi za zaustavljanje krvarenja iz rana.
Krv svracija, kao lek protiv padavice.
Maslo kravlje, samo kao lek ili kao sastojak melema.
Mast, kao lek (kod masaže, npr.).
Med, kao lek s raznim dodacima.
Mleko, kao lek.
Mleko žene, kao lek za ocne bolesti.
Mokraca, kao dezinfekciono sredstvo.
Mozak iz svinjskih kostiju, kao sastojak melema.
Necist, ljudska i stocna, kao lek u vidu obloga.
Pseca dlaka, s dodatkom brašna, za zatvaranje rana na crevima.
Paucina, zaustavlja krvarenje iz rana.
Pušcana mast, kao lek kod opekotina i ekcema.
Puž crni, golac (Arion), privija se svež na zagnojena mesta da izvuce gnoj.
Riba, kao lek.
Sapun, kao sastojak za spravljanje melema.
Smola iz ušiju, kao melem za opekotine.
Ujamci, samo u vracanju.
Ureznici, takode samo u vracanju.
Vosak, neophodan sastojak za spravljanje melema.
Vuna sjerina (neoprana vuna), kao podloga za obloge.
Zmija (Vipera ammodytes), kao lek.
SREDSTVA MINERALNOG POREKLA
Kamen, zagrejavan pa ubacivan u vodu radi razvijanja vodene pare.
Krec, voda od gašenog kreca upotrebljava se za spravljanje melema.
Nišador (Salmiac), lek za oboljenja grla.
Olovo (najcešce pušcano zrno), u upotrebi u vracanju i bajanju.
MELEMI (UNGUENTA)
Melemi za zamladivanje tkiva spravljaju se na sledece nacine:
a) Zagrejano maslinovo ulje pomeša se sa prepranim voskom (iz uljanika u kom je pcela uginula).
b) Prepran vosak se pomeša sa "mozgom" iz svinjskih kostiju.
c) Ukuvaju se maslinovo ulje i cerova smola s mezgrom koja se skine s unutrašnje strane zovine kore.
d) Ukuvaju se vosak, tamjan i zelena kora zove (sloj koji se nalazi ispod spoljne kore).
e) Pomešaju se ulje, vosak, tamjan i smrceva smola.
Melemi za cišcenje zagadenih rana i cireva:
a) Sastrugan komadic sapuna (velicine cigarete), pomeša se s belancetom od jednog jajeta, te se tome doda pšenicno brašno.
b) U upržen crni luk na ulju dodaju se sapun i so i dobro izmešaju (ovaj melem utice na brže sazrevanje i provaljivanje cireva).
Melem za rane koje nastaju same od sebe, "nazdravo":
a) Ovaj melem se spravlja od smrceve smole s dodatkom macine trave i zovinog cveta.
Melem za "vukojedine" i "zmijojedine" na deci:
a) Sveže mlado maslo pomeša se sa sprženim pa stucenim bravljim kostima.
b) Melem za "živu ranu" (rak-ranu):
a) Pošto se rana ocisti, privije se melem od stucenih kozlaca i spriješi (kukureka) kojima je dodato sirce. "Ko ovo preživi (tj. privijanje ovako sacinjenog melema) rješice se i žive rane!"
MELEMI ZA OPEKOTINE:
a) Izmešaju se vosak i žumance sa smrcevom smolom.
b) Sprže se zajedno slanina, luc i bršljanov list.
c) Caša ulja se pomeša s krecnom vodom (posle gašenja kreca treba sacekati da se voda koja ce se uzeti za spravljanje ovog melema sasvim izbistri), te se dobije smesa slicna povlaci.
CEROTI (EMPLASTRUM)
Ceroti su komad plavog pakpapira premazan samo cerovom smolom, ili smesom od cerove smole s dodatkom rakije lozovace i tamjana, koji se zajedno ukuvaju.
Comments