Med jača telo i um

Med jača telo i um

novosti.rs

Pčelinji proizvod deluje protiv bakterija i gljivica, povećava otpornost organizma, obnavlja tkiva, uklanja bol i umor, stimuliše i poboljšava rad srca, ublažava upale, umiruje napetost

AKO preventivno uzimate med kao zaštitu od prehlade i drugih bolesti trebalo bi da znate da se osim po vrsti ovi proizvodi razlikuju i po sadržaju mineralnih materija. Bagremov ima samo sedam-osam minerala, lipov 16 do 18, livadski oko 25, šumski 40, a najviše ima kestenov - 45 i zato je idealan za "jačanje" uma.

- Med je prvenstveno hrana, i zato treba da se uzima velikom kašikom, a da li je ona metalna, drvena ili plastična, uopšte nije važno - objašnjava dr Mića Mladenović, redovni profeseor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Tegla meda treba uvek da stoji na stolu.

BAGREMOV
Ima malo polenovog praha pa mogu da ga jedu i alergični na polen. Sporo kristališe i ostaje u tečnom stanju do tri godine. Preporučuje se i trudnicama, jer se najbolje usvaja u crevnom traktu i najbrže resorbuje kroz krvni sistem i transportuje u vitalne organe koji ga koriste. Kod sportista to su mišići, kod učenika mozak, kod rekonvalescenata mesto gde se obavlja regeneracija tkiva i slično.

HRANLjIVOST Med je visokokalorična hrana, jer sadrži više od 80 odsto ugljenih hidrata. Bogat je vodom i vitaminima B grupe, C, E i A. Od minerala sadrži kalijum, natrijum, sumpor, hlor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, silicijum, nikal i bakar, koji potiču iz polenovih zrna. Što je med tamniji to ima više mineralnih materija.

KESTENOV
Med od pitomog ili jestivog kestena je tamno žut, slabog mirisa, gorkog ukusa. Zbog lekovitih svojstava i bogatstva polena jedan od najtraženih. Pomaže kod bronhitisa, astme i drugih bolesti disajnih puteva, bolesti krvnih sudova, popravlja apetit. Ima jako baktericidno dejstvo, sadrži mnogo vodonik-peroksida, i dobar za obradu rana i kod angine.

LIVADSKI
Sadrži najviše vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a svaka biljka ima specifičan hemijski sastav. Negde u medu ima više alkaloida, negde mineralnih materija, negde vitamina, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika kojima se biljke brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada.

ŠUMSKI
Ima crvenkastobraon skoro crnu boju i specifičan je po velikom sadržaju mineralnih materija. Ne potiče od nektara, već od medne rose ili medljike sa listova i grančica različitih vrsta listopadnog i zimzelenog drveća. Hrastova medljika je gusta, lepljiva, tamnocrvne boje. Ne kristališe brzo, nema izražen miris, ali je jakog, specifičnog ukusa koji podseća na karamelu. Jelova medljika je tamnozelene i crne boje, nema izražen miris i prijatnog je ukusa.

LEKOVITOST Deluje protiv bakterija i gljivica, povećava otpornost organizma, obnavlja tkiva, uklanja bol, stimuliše i poboljšava rad srca, uklanja umor, ublažava upale, umiruje napetost. Ublažava tegobe izazvane hroničnim i akutnim oboljenjima organa za disanje, jača organizam dece, starih, iznemoglih i bolesnih osoba. Pospešuje oporavak posle nekih oboljenja jetre, bubrega, prostate i nervnog sistema i jača umne i fizičke sposobnosti.

LIPOV
Sadrži silicijum, aluminijum, gvožđe, kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum, mangan, bakar, hrom, nikal, cink, kobalt, antimon, olovo i fosfor. Prehlađenima olakšava disanje, dobar je protiv upala disajnih i probavnih organa kao i pojedinih bubrežnih oboljenja. Pospešuje metabolizam, umiruje grčeve, primenjuje se protiv bubrežnih bolesti i prehlade, a pomaže i iskašljavanje. Ne sme da se daje srčanim bolesnicima i onima sa obolelim krvnim sudovima.

SUNCOKRETOV
Posle kestenovog, najbogatiji je polenom. Može da bude maslinastožute do narandžaste boje. Kristališe za mesec-dva u sitne kristale, a ako se, potom, dekristališe prepoznatljive je crvenkaste boje. Posebno se preporučuje kod prehlada, gripa, kijavice, bolesti disajnih organa.