Bokvica - hrana, čaj, obloga
Lekovita priroda - lekoviti deo bokvice je koren koji se vadi
cele godine, listovi se koriste pre i za vreme cvetanja, a seme posle
sazrevanja. Ima široku primenu kod raznih tegoba
Bokvica raste svuda oko nas, a o njoj se malo zna. Na primer, da postoje dve vrste, polno različite.
Muška uskolisna (Plantago lanceolata) je trajna biljka sa
prizemnim, uskim, golim listovima. Zbog izgleda je zovu i konjska rebra,
mala bokvica, žilovlak, končula, trputac. Na vrhu biljke nalazi se
cvetna klas zeleno-smeđe boje. Lekoviti deo je koren, listovi pre
cvetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice
izuzetno delotvorne, pojedini stručnjaci daju prednost muškoj. Sastojci u
njoj pomažu kod oboljenja disajnih organa. Izuzetan su prirodni lek za
plućnu astmu, upalu alveola, kod kašlja, čak i tuberkuloze. Posebno je
pogodna za decu jer joj je sok ukusan, naročito kada se zasladi medom.
Čaj od listova se pije što je moguće topliji.
Sveže zgnječeno lišće koristi se kao oblog na mestu uboda insekata ili ujeda zmije, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća nanosi se na ranu, zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, oblog od listova hladi i odmara noge nakon većih napora.
Ženska širokolisna (Plantago major) takođe je trajna biljka, ali sa listovima u obliku rozete. Jajolikog su oblika, dok je cvetna stabljika uspravna i okrugla sa duguljastim cvetnim klasom na vrhu. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma i velika bokvica, široki trpunac. Za lečenje se najviše koriste listovi, beru se sve dok biljka cveta i suše u tankim slojevima na hladnom i provetrenom mestu, a koren se vadi cele godine. Biljka je delotvorna kod lečenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lek protiv kašlja, a pomaže i kod bolesti bešike, čira na želucu i
dvanaestopalačnom crevu. Od
sveže zgnječenog lišća i soka koji se dobija pravi se oblog za iste
bolesti kod kojih pomaže i muška bokvica. Svaku ranu ili posekotinu,
koja se iznenada dogodi prilikom boravka u prirodi, uspešno može da
zaceli. Nosite u džepu preventivno komad čiste gaze i ukoliko se tako
nešto dogodi, na ozledu stavite izgnječenu bokvicu ili sok, a onda
prekrijte gazom. Pomaže i kod ujeda komaraca i drugih insekata, narodni
lekari savetuju da se na to mesto stavi izgnječen list, a zatim utrlja
tako da koža od soka blago pozeleni. Svrab će nestati za minut do dva, a
otok do sutra. Isto se odnosi i na svrab i ozledu od mačijih kandži.
Osim muške i ženske bokvice, koje imaju najviše lekovitih svojstava, postoji još 20-ak vrsta. Mogu da se uberu i bez straha koriste, jer nisu otrovne ni štetne. Iz vremena ratova i gladnih godina ostalo je upamćeno da su služile kao hrana, po ukusu su se posebno izdvajali mladi listovi velike ženske bokvice. Sve vrste ove biljke sadrže heterozide, aukubozide i enzime invertaze, emulzine, tirozinaze i koagulaze. U listovima ima oko četiri odsto tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponizida i fitoncida. Seme sadrži sluz, masno ulje, belančevine i šećer. Jela od bokvice blagotvorno deluju kod čira na dvanaestopalačnom crevu, gastritisa, regulišu hemoglobin, poboljšavaju apetit, ali i raspoloženje. Protiv nesanice je najbolje popiti šoljicu čaja ujutru, na prazan želudac, jednu do dve preko dana i pre spavanja.
ZELENI SOK
Sok od bokvice priprema se tako što se dobro izgnječi 200 g lista bokvice sa po 100 g koprive (Urtica dionica), maslačka (Taraxacum officinale) i stolisnika (Achillea millefolium).
Sadržaj se istisne kroz čistu lanenu krpu, procedi i zatim prokuva uz skidanje pene, koja se skuplja na površini. Dodaju se dve velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuva, dok se ne zgusne. Kada se ohladi, sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario, u svaku bocu doda se čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.
BILjNI ELIKSIR Osobama
koje imaju čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu preporučuje se
eliksir od bokvice. Priprema se tako što se na mašini za meso ili u
blenderu samelje 500 g svežih i dobro opranih listova bokvice. Samlevene
listove i sok pomešajte sa kilogramom meda i 50 g usitnjene smole
propolisa. Sadržaj se dobro promeša i ostavi da stoji tri dana,
povremeno se meša drvenom ili plastičnom kašikom. Nakon tri dana,
eliksir se uzima tri puta na dan po jedna kašičica (isključivo drvena
ili plastična da bi se izbegla oksidacija), desetak minuta pre obroka.
Preporučuje se kod bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Od
velike je koristi i pušačima.
Pored eliksira, svakodnevno bi trebalo popiti ujutru i uveče šolju čaja, koji se priprema od 100 g kantariona (Hypericum perforatum) i po 50 grama iđirota (Acorus clamus) i slatkog korena (Glychirrhyza glabra). Biljke se pomešaju, a zatim uzmu dve kašičice i preliju sa 2,5 dl vrele vode. Ostavi se da odstoji pola sata, a zatim procedi i pije u malim gutljajima, pre jela ujutru i pre spavanja uveče. Dok se uzima lek, trebalo bi da se izbegava alkohol, prevreli sirevi, čokolada, izlaganje suncu ili odlazak u solarijum.
izvor
Sveže zgnječeno lišće koristi se kao oblog na mestu uboda insekata ili ujeda zmije, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća nanosi se na ranu, zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, oblog od listova hladi i odmara noge nakon većih napora.
Ženska širokolisna (Plantago major) takođe je trajna biljka, ali sa listovima u obliku rozete. Jajolikog su oblika, dok je cvetna stabljika uspravna i okrugla sa duguljastim cvetnim klasom na vrhu. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma i velika bokvica, široki trpunac. Za lečenje se najviše koriste listovi, beru se sve dok biljka cveta i suše u tankim slojevima na hladnom i provetrenom mestu, a koren se vadi cele godine. Biljka je delotvorna kod lečenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lek protiv kašlja, a pomaže i kod bolesti bešike, čira na želucu i
Osim muške i ženske bokvice, koje imaju najviše lekovitih svojstava, postoji još 20-ak vrsta. Mogu da se uberu i bez straha koriste, jer nisu otrovne ni štetne. Iz vremena ratova i gladnih godina ostalo je upamćeno da su služile kao hrana, po ukusu su se posebno izdvajali mladi listovi velike ženske bokvice. Sve vrste ove biljke sadrže heterozide, aukubozide i enzime invertaze, emulzine, tirozinaze i koagulaze. U listovima ima oko četiri odsto tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponizida i fitoncida. Seme sadrži sluz, masno ulje, belančevine i šećer. Jela od bokvice blagotvorno deluju kod čira na dvanaestopalačnom crevu, gastritisa, regulišu hemoglobin, poboljšavaju apetit, ali i raspoloženje. Protiv nesanice je najbolje popiti šoljicu čaja ujutru, na prazan želudac, jednu do dve preko dana i pre spavanja.
ZELENI SOK
Sok od bokvice priprema se tako što se dobro izgnječi 200 g lista bokvice sa po 100 g koprive (Urtica dionica), maslačka (Taraxacum officinale) i stolisnika (Achillea millefolium).
Sadržaj se istisne kroz čistu lanenu krpu, procedi i zatim prokuva uz skidanje pene, koja se skuplja na površini. Dodaju se dve velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuva, dok se ne zgusne. Kada se ohladi, sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario, u svaku bocu doda se čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.
Pored eliksira, svakodnevno bi trebalo popiti ujutru i uveče šolju čaja, koji se priprema od 100 g kantariona (Hypericum perforatum) i po 50 grama iđirota (Acorus clamus) i slatkog korena (Glychirrhyza glabra). Biljke se pomešaju, a zatim uzmu dve kašičice i preliju sa 2,5 dl vrele vode. Ostavi se da odstoji pola sata, a zatim procedi i pije u malim gutljajima, pre jela ujutru i pre spavanja uveče. Dok se uzima lek, trebalo bi da se izbegava alkohol, prevreli sirevi, čokolada, izlaganje suncu ili odlazak u solarijum.
izvor
Comments