Bela rada: Prolećni čistač krvotoka
Čaj je posebno delotvoran kod prehlade, katara sluznice,
crevnih grčeva, smetnji u radu jetre, kao i kod bolesti bubrega.
Ekstrakt dobijen iz cvasti uspešno uklanja pege i fleke sa kože, ne
izazivajući nikakve neželjene pojave
U zvaničnu plejadu biljaka sa
lekovitim svojstvima svrstala se i bela rada (Bellis perennis). U narodu
poznata i kao gusja ružica, katarinčica, margetica, ovčica, stručnjaci
kažu da je postala pravi hit u farmaceutskoj industriji, iako joj do
sada nisu pripisivana nikakva lekovita svojstva. Dugo se mislilo da bela
rada i kamilica imaju srodno lekovito dejstvo, ali su istraživanja
pokazala da to nije tačno. Sličnost je samo u izgledu. Dokazano je da
ekstrakt bele rade uspešno uklanja pege i fleke sa kože, ne izazivajući
nikakve neželjene pojave. Dobija se iz cvasti biljke, pre nego što
precveta i klone.
Za razliku od zvanične, u narodnoj medicini odavno se zna da bela rada ima lekovita svojstva. Njen miris je slab ali prijatan, a ukus kiselkast, gorak i lagano opor. Prednost joj je u tome što cveta od ranog proleća do prvih jesenjih mrazeva. Ima je svuda: na pašnjacima, livadama i tratinama.
Osim cvetova, narodna medicina ističe i lekovitost listova.
Dok su mladi, sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karoten, kao i jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu, saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i opor. Tradicionalna medicina ovu biljku koristi za rastvaranje, hlađenje, smirivanje bolova i grčeva...
Bela
rada je izvrsno sredstvo za čišćenje krvi, pogotovo u prolećnim kurama.
Najdelotvornija je kada se koristi kao salata, koriste se svi delovi
osim korena. Salata je ukusnija ako se ostavi da odstoji jedan do dva
sata. Kombinuje se sa krompirom, a naročito su ukusni usitnjeni listovi
izmešani sa mladim sirom, mogu da se dodaju supama i drugim varivima.
Dobar je i sok, koji se dobija ceđenjem cele biljke. Uvek bi trebalo da se priprema svež, dnevno uzima jedna do tri pune supene kašike sa polovinom čaše vode od 2 dl. Sveži sok se koristi i za masažu, kao i za obloge kod povreda i gnojnih rana. Kod otoka izazvanih upalama i upaljenih rana, stavljaju se sveže ubrani listovi bele rade, koji smiruju bolove.
Čaj je takođe vrlo delotvoran, posebno kod prehlade, katara sluznice, crevnih grčeva, smetnji u radu jetre, kao i bolesti bubrega. Poboljšava apetit i varenje, otklanja prolećni umor.
Komprese
natopljene čajem deluju i kod bubuljica i osipa, utiču da brže zarastu
rane. Priprema se tako što se jedna do dve kašičice bele rade u cvatu
prelije šoljom prokuvane vode i pije, čim se malo prohladi. Mogu da se
koriste i sušeni cvetovi u istoj količini, sprema se isto, samo treba da
odstoji deset minuta, a zatim se procedi i pije.
ZA BOLNE ZGLOBOVE
Preporučuje se mast sa belom radom. Dobija se tako što se listovi zgnječe u količini po sopstvenom nahođenju. Tome se doda polovina količine listova crnog sleza (Malva silvestris), a zatim sve pomeša i dobro proprži na neslanom puteru. Vruća mast se procedi kroz krpu, u čistu posudu. Koristite je za trljanje bolnih zglobova dva do tri puta dnevno.
VERNA SUNČEVA NEVESTA
Zbog cveta koji podseća na sunce i otvara se samo kada ga obasjaju zraci, a zatvara u sumrak, belu radu zovu i sunčevom nevestom. Simbolizuje vernost i predanost u ljubavi. Simboliku bele rade iskoristio je i Šekspir u "Hamletu", gde Ofelija upozorava kraljicu dajući joj belu radu, da ne naseda na prevrtljivu ljubav muža.
Za razliku od zvanične, u narodnoj medicini odavno se zna da bela rada ima lekovita svojstva. Njen miris je slab ali prijatan, a ukus kiselkast, gorak i lagano opor. Prednost joj je u tome što cveta od ranog proleća do prvih jesenjih mrazeva. Ima je svuda: na pašnjacima, livadama i tratinama.
Osim cvetova, narodna medicina ističe i lekovitost listova.
Dok su mladi, sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karoten, kao i jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu, saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i opor. Tradicionalna medicina ovu biljku koristi za rastvaranje, hlađenje, smirivanje bolova i grčeva...
Dobar je i sok, koji se dobija ceđenjem cele biljke. Uvek bi trebalo da se priprema svež, dnevno uzima jedna do tri pune supene kašike sa polovinom čaše vode od 2 dl. Sveži sok se koristi i za masažu, kao i za obloge kod povreda i gnojnih rana. Kod otoka izazvanih upalama i upaljenih rana, stavljaju se sveže ubrani listovi bele rade, koji smiruju bolove.
Čaj je takođe vrlo delotvoran, posebno kod prehlade, katara sluznice, crevnih grčeva, smetnji u radu jetre, kao i bolesti bubrega. Poboljšava apetit i varenje, otklanja prolećni umor.
ZA BOLNE ZGLOBOVE
Preporučuje se mast sa belom radom. Dobija se tako što se listovi zgnječe u količini po sopstvenom nahođenju. Tome se doda polovina količine listova crnog sleza (Malva silvestris), a zatim sve pomeša i dobro proprži na neslanom puteru. Vruća mast se procedi kroz krpu, u čistu posudu. Koristite je za trljanje bolnih zglobova dva do tri puta dnevno.
VERNA SUNČEVA NEVESTA
Zbog cveta koji podseća na sunce i otvara se samo kada ga obasjaju zraci, a zatvara u sumrak, belu radu zovu i sunčevom nevestom. Simbolizuje vernost i predanost u ljubavi. Simboliku bele rade iskoristio je i Šekspir u "Hamletu", gde Ofelija upozorava kraljicu dajući joj belu radu, da ne naseda na prevrtljivu ljubav muža.
Comments