Slatki lek
U drevnim vremenima med se smatrao božanskim darom koji je poslat ljudima za sreću. Nazivali su ga tečnim zlatom prirode, sokom nebeske rose, čudesnim eliksirom zdravlja...
Narodna medicina i mnogi lekari preporučuju med kao pomoćno sredstvo u lečenju prehlade, za regulisanje probave, protiv umora. Činjenica je da se med već dva milenijuma koristi za brže zarastanje opekotina i rana, naročito onih koje pod pritiskom infekcije teško zaceljuju.
Svi oblici apiterapije izrazito su jednostavni za sprovođenje. Ipak, pre upotrebe treba se posavetovati s lekarom, naročito ako bolujete od neke hronične bolesti.
- Med je uz krv i majčino mleko najsavršenija materija i prirodi, samim tim i najbolja za ljudsku ishranu. Uostalom, njegovu proizvodnju pčela plaća životom! Mineralni sastojci, vitamini, enzimi i antibakterijske materije meda, od izuzetnog su značaja za ishranu svih ljudi, a prvenstveno dece i starijih osoba. Med sadrži skoro sve elemente koji su neophodni za pravilan metabolizam, a pored svojih hranjivih svojstava i osobine konzervansa - kaže Žarko Živanović, vlasnik Muzeja pčelarstva u Sremskim Karlovcima i profesor pčelarstva na Sremskokarlovačkoj Bogosloviji i jedan od naših najobrazovanijih pčelara.
Istinska lekovita svojstva
Većina mikroorganizama ne raste i ne razmnožava se u medu. Kod zatvora pomaže med rastvoren u hladnoj vodi; a med rastvoren u toploj vodi ima suprotan efekat, odnosno "zatvara" stolicu. Protiv nazeba uzima se jedna kašika lipovog meda rastvorenog u šolji toplog mleka, ujutru i uveče. Med sa čajem od šipka efikasan je kod oboljenja bubrega i mokraćnih kanala. U slučaju srčanih tegoba preporučuje se jedna kašika livadskog meda rastvorenog u čaši vode i soku od jednog limuna. Bagremov med sa čajem od kamilice preporučuje se kod nesanice, vrtoglavice i klimakteričnih smetnji. Jedino se obolelima od šećerne bolesti ne preporučuje upotreba meda!
Gde se koristi
Lekovitost meda je izuzetna. On se koristi u prevenciji i terapiji mnogih oboljenja, jer ima veoma složen sastav sa idealno izbalansiranim sastojcima koji deluju kao katalizator i stimulator korisnih biohemijskih reakcija u našem organizmu. Najviše se koristi u preventivi nazeba, oboljenja gornjih disajnih puteva, kao čist ili u kombinaciji sa lekovitim biljem. Dobro deluje i na srčani mišić, normalizuje rad krvnih sudova i doprinosi regulisanju krvnog pritiska. Upotrebljava se često i kod oboljenja jetre, bubrega, mokraćne bešike i mokraćnih puteva... Ima izuzetno dejstvo na rad nervnih centara, ponaša se kao neurostimulator, doprinosi oslobađanju od osećanja utučenosti i bezvoljnosti. U trećem životnom dobu, upotrebom meda se zadržava mladalačka svežina i produžava život.
- Konačno, med je i eliksir lepote koji ima veliku primenu u kozmetici. Med, naime, lako prolazi kroz kožu i daje joj sjaj, ishranjuje mišićne slojeve i odlaže njihovo starenje. Med ne samo što omekšava i hrani kožu, već i upija kožne izlučevine i vrši dezinfekciju - objašnjava Žarko Živanović.
Antibakterijska svojstva
Većina bakterija i mikroorganizama ne raste i ne razmnožava se u medu. To je pomalo iznenađujuće, jer med sadrži oko 40 odsto fruktoze i 30 odsto glukoze, a bakterije naprosto vole šećer. No, u medu se nalaze i kiseline koje sprečavaju rast nekih bakterija. Osim toga, med ne propušta vodu i kiseonik, koji su neophodni za rast bakterija. Ali, šta se događa kada razredimo med s vodom?
- Zvuči neverovatno, ali razređeni med podstiče rast bakterija koje su dobre za čoveka, a ubija one koje su opasne. Još važnije, med sadrži i enzim glukooksidazu, koji u kombinaciji s vodom i kiseonikom stvara glukonsku kiselinu i vodonik peroksid, upravo ono što većina ljudi ima u ormariću prve pomoći. Dakle, razređeni med može biti izuzetan antiseptik, koji znatno manje šteti već oštećenom tkivu nego vodonik peroksid. To praktično znači da se med može staviti lokalno na ranu jer podstiče oporavak rane, a njegova antibakterijska svojstva sprečavaju infekciju - kaže gospodin Živanović i dodaje: - Med deluje i protivupalno, smanjuje otok i bol, pa čak utiče i na povlačenje ožiljka
Zdravi proizvodi od meda
Pri pomisli na pčele prvo što nam pada na um su med i polen. Ali, još jedan pčelinji proizvod je izuzetno značajan. To je propolis, koji nastaje od lepljive smole drveća koju pčele sakupljaju i, uz prirodni pčelinji vosak, stvaraju propolis. Njime oblažu košnice da bi ih zaštitile. Propolis je toliko delotvoran da unutrašnjost košnice čini sterilnom!
Propolis nije lek, niti pomoćno lekovito sredstvo, već dodatak ishrani koji obiluje korisnim sastojcima, kao što su flavonoidi, vitamini, aminokiseline, enzimi i brojni minerali. Najznačajnija, do danas poznata dejstva propolisa su: jačanje imunološkog sistema, smanjenje upale sluzokože, katara želuca, infekcije žuči, mokraćnih puteva i promena na koži. Propolis se apsorbuje u usnoj šupljini i lako stiže u ćelije, ne oštećujući korisnu crevnu floru, ne opterećujući bubrege… - Važno je koristiti stopostotni, čisti propolis, jer tako nema propratnih, štetnih i alergijskih, pojava od emulgatora, alkohola i drugih sastojaka, kaže naš sagovornik.
Matični mleč je pčelinja izlučevina, izvanredno bogat hranjivi sok koga proizvode žlezde u grlu radilica, a namenjen je malim larvama i maticama. Pored sastojaka sadržanih u medu, matični mleč je bogat belančevinama, aminokiselinama, vitaminima A, B, C te čini smešu od vitalnog značaja za ljudski organizam. Veoma efikasnim se pokazao u slučaju: slabosti, iznurenosti, senilnosti, poremećene ishrane i srčanih oboljenja. Matični mleč blagotvorno deluje na poboljšanje cirkulacije, olakšava lečenje nesanice, psihičkih smetnji, neuroza i ubrzava revitalizaciju organizma posle fizičkih i umnih napora. Uzima se 3 puta dnevno pre jela.
Comments