http://www.rastko.rs/cms/files/books/528569b4329e3
АНТИМИКРОБНА ТЕРАПИЈА ПРЕ АНТИБИОТСКЕ ЕРЕ
У древна времена било је познато да зарастање рана може бити
компликовано гнојењем. Сазнања о микроорганизмима нису постојала
али непознавање узрока није спречавало ранаре, видаре и оне који су се
бавили лечењем, да своја и туђа искуства примене и тако поспеше зарашћивање рана и оздрављење болесних. У ту сврху за локално лечење
рана користила су се разна средства – облози од меда, екстракти или
делови биљака, минерали. Резултати су били различити. Кожне и цре-
вне инфекције узимале су свој данак у епидемијама јер су терапијске
мере биле веома оскудне. Стечена знања нису била довољна ни у лечењу
новорођене и мале деце чији је морталитет био веома висок. Током развоја великих цивилизација као што су биле египатска, грчка и римска
поред лечења коришћене су и превентивне мере за спречавање инфекције ране, као и мере за спречавање масовних болести тј. инфекција
цревног система епидемиолошких размера.
У средњем веку је медицина била сведена на знање и искуство
мањег броја људи углавном сконцентрисаних при манастирима. Њихово
познавање хербологије и санитарних принципа није увек могло да се
супротстави незнању, предрасудама, црној и белој магији, и лошим
социјалним и хигијенским условима који су доминирали неколико векова. Иако су микроорганизми још увек били непознати методе биолошког рата нису биле непознате. Морбидитет и морталитет породиља и
новорођенчади и даље је био висок.
У средњевековној Србији доминирала је народна медицина у комбинацији са бајањем и врачањем. Видари и лекари су лечили повреде
лековитим облозима користећи разне биљне и животињске деривате са
више или мање успешним исходима. Миграције, ратови и незнање оставили су дубок траг у борби са микробима који су компликовали и ране и
опште стање организма.
Прве савремене информације о микроорганизмима потичу с краја
19. века. Даљи развој науке и медицине омогућио је човеку упознавање
свих карактеристика оком невидљивих организама и дало прилику да
им се супротставимо на одговарајући начин.
АНТИМИКРОБНА ТЕРАПИЈА ПРЕ АНТИБИОТСКЕ ЕРЕ
У древна времена било је познато да зарастање рана може бити
компликовано гнојењем. Сазнања о микроорганизмима нису постојала
али непознавање узрока није спречавало ранаре, видаре и оне који су се
бавили лечењем, да своја и туђа искуства примене и тако поспеше зарашћивање рана и оздрављење болесних. У ту сврху за локално лечење
рана користила су се разна средства – облози од меда, екстракти или
делови биљака, минерали. Резултати су били различити. Кожне и цре-
вне инфекције узимале су свој данак у епидемијама јер су терапијске
мере биле веома оскудне. Стечена знања нису била довољна ни у лечењу
новорођене и мале деце чији је морталитет био веома висок. Током развоја великих цивилизација као што су биле египатска, грчка и римска
поред лечења коришћене су и превентивне мере за спречавање инфекције ране, као и мере за спречавање масовних болести тј. инфекција
цревног система епидемиолошких размера.
У средњем веку је медицина била сведена на знање и искуство
мањег броја људи углавном сконцентрисаних при манастирима. Њихово
познавање хербологије и санитарних принципа није увек могло да се
супротстави незнању, предрасудама, црној и белој магији, и лошим
социјалним и хигијенским условима који су доминирали неколико векова. Иако су микроорганизми још увек били непознати методе биолошког рата нису биле непознате. Морбидитет и морталитет породиља и
новорођенчади и даље је био висок.
У средњевековној Србији доминирала је народна медицина у комбинацији са бајањем и врачањем. Видари и лекари су лечили повреде
лековитим облозима користећи разне биљне и животињске деривате са
више или мање успешним исходима. Миграције, ратови и незнање оставили су дубок траг у борби са микробима који су компликовали и ране и
опште стање организма.
Прве савремене информације о микроорганизмима потичу с краја
19. века. Даљи развој науке и медицине омогућио је човеку упознавање
свих карактеристика оком невидљивих организама и дало прилику да
им се супротставимо на одговарајући начин.
Comments