VERUJEM U BILJKE JER SU ONE LAKO ORUŽJE PROTIV MNOGIH BOLESTI
Moris Mesege, francuski herbalista, „učitelj travara“, lečio je, svojevremeno, Vinstona Čerčila, nemačkog kancelara Konrada Adenauera i papu Jovana XXIII
Reumatični napad možete prekinuti tako što na bolno mesto stavite vruć oblog od iseckanog timijana. Prstohvat stavite i u rastvor za inhaliranje, bez obzira da li ste ga sami pravili od nane, eukaliptusa ili bilo kog drugog kupljenog preparata. - Ako ste skloni upalama grla i usne šupljine, pripremite sami izvrstan rastvor za dezinfekciju: u pola litra rakije sipajte 100 g timijana i ostavite da u njoj stoji nekoliko dana. Svakodnevno trljajte zube i desni umačući četkicu u taj rastvor ili grgoljite, i uspeh neće izostati.
Ovo su samo neki od saveta koje je Moris Mesege, „učitelj travara“, jedan od najpoznatijih svetskih travara, sakupljao godinama i objavio u svojim brojim knjigama o upotrebi i delotvornosti lekovitog bilja.
- Danas na hiljade ljudi traže objašnjenja o biljkama kao što su rosopas, stolisnik, čubar i druge, na koje možda i svakodnevno nailaze, ali ih ne mogu prepoznati. U svom Dnevniku učitelja travara dajem objašnjenja o tome odakle ove prekrasne lekovite biljke potiču, kako izgledaju, gde uspevaju, kako ih treba uzgajati, brati i, naravno, kakva su njihova lekovita svojstva i kako ih koristiti - piše Mesege, i nastavlja: - Moram, međutim, uzeti u obzir da biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima ima na stotine. To što sam se uglavnom zadržao na najčešćim vrstama i što sam za vas odabrao sto za mene najdelotvornijih biljaka, uradio sam u želji da omogućim svakome da, bez naročite muke, upotpuni svoju „prirodnu apoteku“. Osim toga, nastojao sam da među biljem i cvećem naših livada i vrtova izaberem ono sa najboljim terapeutskim delovanjem, a da istovremeno nije i otrovno.
- Svakako je mnogo bezbednije da kvalifikovanom apotekaru prepustimo preradu otrovnih biljaka, kao što su mrazovac, jedić, velebilje, bunika, kukuta ili ljutić, zar ne? Međutim, biljke kao što su timijan, čubar, žalfija, ljubičica, divizma ili ruža, uspešno leče sve vrste bolesti i može ih svako upotrebljavati jer nisu štetne.
Porodično umeće lečenja cvećem
Sada već 91-godišnji Moris Mesege, umeće lečenja biljkama i cvećem nasledio je od svog oca, francuskog gaskonjskog seljaka, koji je i sam imao nadimak „učitelj travara”, sledeći tristagodišnju porodičnu tradiciju gajenja i sakupljanja lekovitog bilja. Mesege je hiljadama hroničnih bolesnika vratio zdravlje koristeći isključivo čudesnu moć bilja koje devičanski čisto raste po osunčanim livadama i brežuljcima blizu grada Floransa u jugozapadnoj Francuskoj, čiji je i gradonačelnik postao 1971. godine.
- Otac me je podučio o izvanrednim svojstvima biljaka. I lično sam u svom dugogodišnjem radu obavljao brojne eksperimente sa biljkama, a sada, kada imam za to mogućnosti, želim da od toga svima pružim koristi. Pišući svoj dnevnik, imao sam utisak kako ostavljam poruku i sledećim generacijama. Svima nama želja je da ova civilizacija prestane sa zagađivanjem i uništavanjem prirode, kako bi se i naša deca mogla diviti različku, maku i divljoj ruži - piše u uvodniku Dnevnika učitelja travara. Autor nekoliko bestselera o herbalnoj medicini i kuvanju sa lekovitim biljem, Mesege u svojoj autobiografiji tvrdi da je, između ostalih, lečio i Vinstona Čerčila, nemačkog kancelara Konrada Adenauera i papu Jovana XXIII.
Iskustva majstora fitoterapije
Francuski herbalista je tokom duge karijere sakupio obilje korisnih saveta o tome kako da se hranimo u urbanoj svakodnevici, prepunoj GMO namirnica i drugih opasnih veštačkih sastojaka u hrani, lekovima i vodi, koje lekovite biljke možemo sami gajiti i pomoću njih se ne samo lečiti nego i sprečiti mnoge teške bolesti koje su skrivene vrline divljih i pitomih biljaka... Njegova želja bila je da omogući ljudima da upoznaju lekovito bilje, da ga prepoznaju u prirodi, možda čak i uzgajaju u svom vrtu, da sami popune svoju prirodnu apoteku, da sa mnogo strpljenja osete, pogode ili predvide delovanje neke biljke u pojedinom slučaju i tako i sami postanu fitoterapeuti. On je 1994. osnovao herbalni institut pod svojim imenom, kako bi, kako kaže: širio svoju veru u budućnost prirodnog lečenja biljkama - fitoterapiju.
- Dobro je i pametno oslanjati se na prirodu, ali isto tako, sa istom mudrošću i pameti, treba prihvatiti i sva današnja naučna otkrića. Prava medicina, prema mom skromnom mišljenju, treba da iskoristi sve ono što joj priroda i ljudski razum stavljaju na raspolaganje - kaže Mesege. Mesege smatra da, iako je savremena medicina u nekoliko poslednjih decenija vidno napredovala, ipak su još naši preci, daleko ranije, otkrili mnogobrojne načine lečenja pojedinih bolesti. Francuski herbalista ističe kako mnogi bolesnici „teraju svoju bolest pucajući iz topova“, iako bi i „obična drvena puška bila dovoljna“.
Posetite lekara
- Mudri su oni koji tešku artiljeriju upotrebljavaju tek onda kada postane zaista potrebna. Verujem u biljke zato što one predstavljaju laka oružja, prikladna i delotvorna protiv mnoštva raznih bolesti. Pogledajte lavandu, koprivu, nanu, kako skromno izgledaju. A ipak, sve tri leče toliko raznih bolesti koliko i čitava prenatrpana kućna apoteka - naglašava Mesege, ali i dodaje da lečenje lekovitim biljem preporučuje samo u slučaju lakših oboljenja, naročito hroničnih ili samo kao pomoć prilikom lečenja težih oboljenja.
- Upotrebljavajte lekovito bilje, ali posetite i svog lekara kad god je to potrebno. Nikada nisam odvraćao ljude od lečenja koje je već preduzeo doktor sa svojim lekovima da bih ga zamenio samo biljem, u vidu čajeva, vrućih obloga ili kupki - kaže Mesege, i nastavlja: - Zar nisu rosopas, ruža, beli luk ili žalfija, ti divni prijatelji našeg tela i duha, stvarno delotvorni? Tolike godine lečenja pomoću bilja uverile su me da ljudi često na drugom kraju Zemljine kugle traže ono što mogu naći na dva koraka od svojih vrata, samo kada bi se malo prošetali po vedrim, sunčanim poljima.
Dnevnik Morisa Mesegea sadrži botanički opis stotinu lekovitih biljka, da čitalac, kako kaže, ne bi zamenio pojedine biljke i ubrao smrtonosnu kukutu umesto divlje šargarepe ili peršuna. Mesege ističe da su lekovita svojstva bilja često mnogobrojna - jer pojedine lekovite biljke ne deluju samo na određene organe, jetru, srce, želudac ili bubrege, već i na čitav skup značajnih vitalnih funkcija - krvotok, probavu, mokrenje: - Prema potrebi, izabraćemo jednu biljku koja najbolje deluje na skup problema. U slučaju slabog mokrenja i slabosti srca, na primer, radije ćemo upotrebiti glog, koji istovremeno pospešuje mokrenje i jača rad srca, nego peteljku trešnje, koja samo pospešuje mokrenje. - Budući da sam uveren da ima još mnogo neotkrivenog u tom području, smatram da je potrebno da odredim sadašnji trenutak. Još juče sam bio tek puki narodni lekar, prema rečima brojnih zavidljivaca, kome su isti ti zavidljivci tajno dolazili po savete, kada im ništa drugo više nije bilo od pomoći. Bilo je potrebno da se potpuno promeni način mišljenja, kako bi danas lečenje pomoću bilja postalo prihvaćeno. I zaista, u doba sve većeg zagađenja čovekove okoline, kada dolazi u pitanje i sam opstanak ljudske vrste, sve se više oseća potreba za povratkom nekadašnjim tehnikama i znanjima koje su ljude činile srećnim i zdravijim - zaključuje Moris Mesege.
Dragana Šubarević
Moris Mesege, francuski herbalista, „učitelj travara“, lečio je, svojevremeno, Vinstona Čerčila, nemačkog kancelara Konrada Adenauera i papu Jovana XXIII
Reumatični napad možete prekinuti tako što na bolno mesto stavite vruć oblog od iseckanog timijana. Prstohvat stavite i u rastvor za inhaliranje, bez obzira da li ste ga sami pravili od nane, eukaliptusa ili bilo kog drugog kupljenog preparata. - Ako ste skloni upalama grla i usne šupljine, pripremite sami izvrstan rastvor za dezinfekciju: u pola litra rakije sipajte 100 g timijana i ostavite da u njoj stoji nekoliko dana. Svakodnevno trljajte zube i desni umačući četkicu u taj rastvor ili grgoljite, i uspeh neće izostati.
Ovo su samo neki od saveta koje je Moris Mesege, „učitelj travara“, jedan od najpoznatijih svetskih travara, sakupljao godinama i objavio u svojim brojim knjigama o upotrebi i delotvornosti lekovitog bilja.
- Danas na hiljade ljudi traže objašnjenja o biljkama kao što su rosopas, stolisnik, čubar i druge, na koje možda i svakodnevno nailaze, ali ih ne mogu prepoznati. U svom Dnevniku učitelja travara dajem objašnjenja o tome odakle ove prekrasne lekovite biljke potiču, kako izgledaju, gde uspevaju, kako ih treba uzgajati, brati i, naravno, kakva su njihova lekovita svojstva i kako ih koristiti - piše Mesege, i nastavlja: - Moram, međutim, uzeti u obzir da biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima ima na stotine. To što sam se uglavnom zadržao na najčešćim vrstama i što sam za vas odabrao sto za mene najdelotvornijih biljaka, uradio sam u želji da omogućim svakome da, bez naročite muke, upotpuni svoju „prirodnu apoteku“. Osim toga, nastojao sam da među biljem i cvećem naših livada i vrtova izaberem ono sa najboljim terapeutskim delovanjem, a da istovremeno nije i otrovno.
- Svakako je mnogo bezbednije da kvalifikovanom apotekaru prepustimo preradu otrovnih biljaka, kao što su mrazovac, jedić, velebilje, bunika, kukuta ili ljutić, zar ne? Međutim, biljke kao što su timijan, čubar, žalfija, ljubičica, divizma ili ruža, uspešno leče sve vrste bolesti i može ih svako upotrebljavati jer nisu štetne.
Porodično umeće lečenja cvećem
Sada već 91-godišnji Moris Mesege, umeće lečenja biljkama i cvećem nasledio je od svog oca, francuskog gaskonjskog seljaka, koji je i sam imao nadimak „učitelj travara”, sledeći tristagodišnju porodičnu tradiciju gajenja i sakupljanja lekovitog bilja. Mesege je hiljadama hroničnih bolesnika vratio zdravlje koristeći isključivo čudesnu moć bilja koje devičanski čisto raste po osunčanim livadama i brežuljcima blizu grada Floransa u jugozapadnoj Francuskoj, čiji je i gradonačelnik postao 1971. godine.
- Otac me je podučio o izvanrednim svojstvima biljaka. I lično sam u svom dugogodišnjem radu obavljao brojne eksperimente sa biljkama, a sada, kada imam za to mogućnosti, želim da od toga svima pružim koristi. Pišući svoj dnevnik, imao sam utisak kako ostavljam poruku i sledećim generacijama. Svima nama želja je da ova civilizacija prestane sa zagađivanjem i uništavanjem prirode, kako bi se i naša deca mogla diviti različku, maku i divljoj ruži - piše u uvodniku Dnevnika učitelja travara. Autor nekoliko bestselera o herbalnoj medicini i kuvanju sa lekovitim biljem, Mesege u svojoj autobiografiji tvrdi da je, između ostalih, lečio i Vinstona Čerčila, nemačkog kancelara Konrada Adenauera i papu Jovana XXIII.
Iskustva majstora fitoterapije
Francuski herbalista je tokom duge karijere sakupio obilje korisnih saveta o tome kako da se hranimo u urbanoj svakodnevici, prepunoj GMO namirnica i drugih opasnih veštačkih sastojaka u hrani, lekovima i vodi, koje lekovite biljke možemo sami gajiti i pomoću njih se ne samo lečiti nego i sprečiti mnoge teške bolesti koje su skrivene vrline divljih i pitomih biljaka... Njegova želja bila je da omogući ljudima da upoznaju lekovito bilje, da ga prepoznaju u prirodi, možda čak i uzgajaju u svom vrtu, da sami popune svoju prirodnu apoteku, da sa mnogo strpljenja osete, pogode ili predvide delovanje neke biljke u pojedinom slučaju i tako i sami postanu fitoterapeuti. On je 1994. osnovao herbalni institut pod svojim imenom, kako bi, kako kaže: širio svoju veru u budućnost prirodnog lečenja biljkama - fitoterapiju.
- Dobro je i pametno oslanjati se na prirodu, ali isto tako, sa istom mudrošću i pameti, treba prihvatiti i sva današnja naučna otkrića. Prava medicina, prema mom skromnom mišljenju, treba da iskoristi sve ono što joj priroda i ljudski razum stavljaju na raspolaganje - kaže Mesege. Mesege smatra da, iako je savremena medicina u nekoliko poslednjih decenija vidno napredovala, ipak su još naši preci, daleko ranije, otkrili mnogobrojne načine lečenja pojedinih bolesti. Francuski herbalista ističe kako mnogi bolesnici „teraju svoju bolest pucajući iz topova“, iako bi i „obična drvena puška bila dovoljna“.
Posetite lekara
- Mudri su oni koji tešku artiljeriju upotrebljavaju tek onda kada postane zaista potrebna. Verujem u biljke zato što one predstavljaju laka oružja, prikladna i delotvorna protiv mnoštva raznih bolesti. Pogledajte lavandu, koprivu, nanu, kako skromno izgledaju. A ipak, sve tri leče toliko raznih bolesti koliko i čitava prenatrpana kućna apoteka - naglašava Mesege, ali i dodaje da lečenje lekovitim biljem preporučuje samo u slučaju lakših oboljenja, naročito hroničnih ili samo kao pomoć prilikom lečenja težih oboljenja.
- Upotrebljavajte lekovito bilje, ali posetite i svog lekara kad god je to potrebno. Nikada nisam odvraćao ljude od lečenja koje je već preduzeo doktor sa svojim lekovima da bih ga zamenio samo biljem, u vidu čajeva, vrućih obloga ili kupki - kaže Mesege, i nastavlja: - Zar nisu rosopas, ruža, beli luk ili žalfija, ti divni prijatelji našeg tela i duha, stvarno delotvorni? Tolike godine lečenja pomoću bilja uverile su me da ljudi često na drugom kraju Zemljine kugle traže ono što mogu naći na dva koraka od svojih vrata, samo kada bi se malo prošetali po vedrim, sunčanim poljima.
Dnevnik Morisa Mesegea sadrži botanički opis stotinu lekovitih biljka, da čitalac, kako kaže, ne bi zamenio pojedine biljke i ubrao smrtonosnu kukutu umesto divlje šargarepe ili peršuna. Mesege ističe da su lekovita svojstva bilja često mnogobrojna - jer pojedine lekovite biljke ne deluju samo na određene organe, jetru, srce, želudac ili bubrege, već i na čitav skup značajnih vitalnih funkcija - krvotok, probavu, mokrenje: - Prema potrebi, izabraćemo jednu biljku koja najbolje deluje na skup problema. U slučaju slabog mokrenja i slabosti srca, na primer, radije ćemo upotrebiti glog, koji istovremeno pospešuje mokrenje i jača rad srca, nego peteljku trešnje, koja samo pospešuje mokrenje. - Budući da sam uveren da ima još mnogo neotkrivenog u tom području, smatram da je potrebno da odredim sadašnji trenutak. Još juče sam bio tek puki narodni lekar, prema rečima brojnih zavidljivaca, kome su isti ti zavidljivci tajno dolazili po savete, kada im ništa drugo više nije bilo od pomoći. Bilo je potrebno da se potpuno promeni način mišljenja, kako bi danas lečenje pomoću bilja postalo prihvaćeno. I zaista, u doba sve većeg zagađenja čovekove okoline, kada dolazi u pitanje i sam opstanak ljudske vrste, sve se više oseća potreba za povratkom nekadašnjim tehnikama i znanjima koje su ljude činile srećnim i zdravijim - zaključuje Moris Mesege.
Dragana Šubarević
Comments