70 POSTO LEKOVA ZA RAK DOLAZI IZ KIŠNIH ŠUMA
Kris Kilham, istraživač prirodne medicine od Amazona do Sibira, predavač etnobotanike na Univerzitetu Masačusets Amherst vodi vas u dubine prašuma
Iscelitelj, ili “medicinski čovek”, u Amazoniji koristi lekovito bilje iz prašume pripremajući lekove za ljude koji žive na njihovom području. Narodni lekari često su i jedini koji pacijentima stoje na raspolaganju. Lečenje bolesnika prati ceremonijal i ritual. Tokom putovanja tim krajevima imao sam priliku da sretnem mnogo sposobnih iscelitelja. Jedna od njih bila je žena, Nazaret, koja je posedovala izvanredno znanje o bilju – priseća se Kris Kilham, poznati istraživač lekovitih biljaka i nastavlja: - Živela je uz reku Amazon, u urednoj kolibi u kojoj je bilo vidljivo da se stalno brine o njoj. S prijateljem Ipupiarom stao sam na trem i pozdravio Nazaret. Iako je imala šezdeset i četiri godine i njena koža izgledala je dosta starije, oči su isijavale veliku toplinu i moglo se videti da je u dobroj formi. Predstavili smo se i objasnili da smo došli jer smo saznali da je stručnjak za biljne lekove. U sledećih nekoliko sati Nazaret nam je opisala na desetine biljaka i njihovo dejstvo. Neka od imena bila su na portugalskom jeziku, a neka na lokalnim dijalektima, ali uspeo sam kasnije da otkrijem mnoge od njih upoređujući svoje beleške s botaničkim knjigama.
Među domorocima Amazona raširena je upotreba nekih biljaka koje se gotovo ne koriste u ostalim delovima sveta. One koje sam ovom prilikom izdvojio upućuju na ogromnu riznicu lekovitih biljaka tropskih kišnih šuma koje ne koristi samo Nazaret, već i ostali tradicionalni domorodački iscelitelji s tog područja.
Antikancerogeni eldorado pred uništenjem
Danas preko sto farmaceutskih kompanija i mnoge grane američke vlade, uključujući divove: „Merck“ i „The National Cancer Institute“, uključeni su u istraživačke projekte koji u biljkama traže moguće lekove i kure protiv virusa, upala, raka i side. Procenjuje se da će skoro polovina od procenjenih deset miliona svetskih vrsta biljaka, životinja i mikroorganizama biti uništena ili ozbiljno ugrožena tokom sledećih dvadeset godina zbog seče kišnih šuma. Edvard O. Vilson, biolog sa Harvarda, dobitnik Pulicerove nagrade, ističe da svakodnevno nestaje sto trideset i sedam vrsta biljaka, životinja i insekata, što je pedeset hiljada vrsta godišnje!
Biljke kišnih šuma predstavljaju složene hemijske rezervoare koji sadrže mnoge još neotkrivene biodinamičke sastojke neostvarenog potencijala za korišćenje u modernoj medicini. Tom materijalu možemo prići samo ako proučavamo i očuvamo vrste koje ga sadrže. Biljke kišnih šuma u ovom trenutku obezbeđuju sastojke za četvrtinu današnjih lekova, a 70% biljaka koje imaju antikancerogena svojstva uspeva jedino u kišnoj šumi. Kišna šuma i njena ogromna neotkrivena biološka raznolikost čuvaju ključ koji otvara terapije za smrtonosne bolesti.
Najvažnije lekovite biljke Amazona Asai ( Euterpe oleracea)
Asai je osnovna hrana cele Amazonije – priča Kris Kilham. Asai ( Euterpe oleracea)
- Prvi put sam probao asai 1997. Piće od asai bobica poslužila mi je indijanska žena Ipikuna, kada sam boravio mesec dana na Amazonu. Voleo sam bogat ukus ovog voća i energiju koju daje, i često sam je uzimao tokom boravka na reci. Asai je osnovna hrana cele Amazonije – priča Kris Kilham.
Andiroba (Carapa guianensis) Andiroba je veliko drvo čiji plodovi unutar ljušture čaure sadrže seme bogato uljem. Ulje andirobe koristi se u obliku tečne masti, drži se u domaćinstvu i utrljava se kod uganuća, u slučaju osipa, upale kože i tkiva i kožnih tumora. Takođe će poslužiti za uklanjanje krpelja, a stavlja se na kožu i u slučaju zaraze nekim vrstama parazita. Indijanci koriste ili čisto ulje ili mešavinu u koju su dodali takozvano anato ulje (Bixa orellana) kako bi oterali insekte. Koristi se i kora stabla od koje se pravi čaj koji pomaže kod groznice i crevnih parazita. Nazaret je objasnila da se čaj iz kore obično priprema tako da se šačica kore stavlja u posudu s vodom sobne temperature i ostavi da prenoći, a ujutro se tečnost može piti.
Aripari (Macrolobium acaciaefolium)
Drvo aripari obično se koristi za izradu čamaca, ali od njegove kore priprema se čaj kojim se ublažava proliv. Usitnjeno lišće koristi se lokalno za lečenje ulceracija na koži.
Razbijač kamena (Phyllanthus niruri)
Lisnati grm poznat je i pod nazivom quebra pedra, služi za pripremu gorkog lekovitog čaja korisnog u lečenju bubrežnih infekcija i kod razbijanja bubrežnih i žučnih kamenaca. S obzirom da ova biljka inhibira virus hepatitisa B, nalazi se pod budnim okom naučnika koji istražuju mogućnost njene primene u lečenju raznih bolesti jetre. Sadrži antikancerogene elemente i bogata je antioksidansima fenolima koji usporavaju starenje ćelija.
Kamu-kamu (Myrciaria dubia)
Jedan od tamošnjih najsjajnijih bisera svakako je i biljka kamu-kamu koja ima do 60 puta više prirodnog vitamina C od pomorandže i limuna! Sadrži i 10 puta više sastojaka u tragovima kao što je gvožđe, 2 x više fosfora, proteina, beta karotina, kalcijuma, vitamina B1, B2 i B3, kao i široki kompleks minerala i amino kiselina. Tu su i takozvane prateće prirodne supstance, koje umnožavaju dejstvo vitamina C. Samo gram sadrži čak 250 mg prirodnog vitamina C.
Jurubeba (Solanum paniculatum)
U celom Brazilu jurubeba je vrlo popularan lek protiv mamurluka i najčešće se pije kao čaj koji olakšava posledice prejedanja i kod preterane konzumacije alkohola. Jurubeba čaj i ekstrakt navodno deluju izuzetno brzo, momemtalno eliminišu neprijatnost. Čaj ublažava smetnje organa za varenje, a tvrdi se i da smanjuje upalu jetre i slezine. Biljka sadrži alkaloide i steroidne saponine, tačnije spoj po imenu panikulidin koji bi mogao biti zaslužan za njenu zaštitnu ulogu u zdravlju jetre. Koriste se i lišće i korenje i plodovi jurubebe. Izvor: Fitodoktor
Kris Kilham, istraživač prirodne medicine od Amazona do Sibira, predavač etnobotanike na Univerzitetu Masačusets Amherst vodi vas u dubine prašuma
Iscelitelj, ili “medicinski čovek”, u Amazoniji koristi lekovito bilje iz prašume pripremajući lekove za ljude koji žive na njihovom području. Narodni lekari često su i jedini koji pacijentima stoje na raspolaganju. Lečenje bolesnika prati ceremonijal i ritual. Tokom putovanja tim krajevima imao sam priliku da sretnem mnogo sposobnih iscelitelja. Jedna od njih bila je žena, Nazaret, koja je posedovala izvanredno znanje o bilju – priseća se Kris Kilham, poznati istraživač lekovitih biljaka i nastavlja: - Živela je uz reku Amazon, u urednoj kolibi u kojoj je bilo vidljivo da se stalno brine o njoj. S prijateljem Ipupiarom stao sam na trem i pozdravio Nazaret. Iako je imala šezdeset i četiri godine i njena koža izgledala je dosta starije, oči su isijavale veliku toplinu i moglo se videti da je u dobroj formi. Predstavili smo se i objasnili da smo došli jer smo saznali da je stručnjak za biljne lekove. U sledećih nekoliko sati Nazaret nam je opisala na desetine biljaka i njihovo dejstvo. Neka od imena bila su na portugalskom jeziku, a neka na lokalnim dijalektima, ali uspeo sam kasnije da otkrijem mnoge od njih upoređujući svoje beleške s botaničkim knjigama.
Među domorocima Amazona raširena je upotreba nekih biljaka koje se gotovo ne koriste u ostalim delovima sveta. One koje sam ovom prilikom izdvojio upućuju na ogromnu riznicu lekovitih biljaka tropskih kišnih šuma koje ne koristi samo Nazaret, već i ostali tradicionalni domorodački iscelitelji s tog područja.
Antikancerogeni eldorado pred uništenjem
Danas preko sto farmaceutskih kompanija i mnoge grane američke vlade, uključujući divove: „Merck“ i „The National Cancer Institute“, uključeni su u istraživačke projekte koji u biljkama traže moguće lekove i kure protiv virusa, upala, raka i side. Procenjuje se da će skoro polovina od procenjenih deset miliona svetskih vrsta biljaka, životinja i mikroorganizama biti uništena ili ozbiljno ugrožena tokom sledećih dvadeset godina zbog seče kišnih šuma. Edvard O. Vilson, biolog sa Harvarda, dobitnik Pulicerove nagrade, ističe da svakodnevno nestaje sto trideset i sedam vrsta biljaka, životinja i insekata, što je pedeset hiljada vrsta godišnje!
Biljke kišnih šuma predstavljaju složene hemijske rezervoare koji sadrže mnoge još neotkrivene biodinamičke sastojke neostvarenog potencijala za korišćenje u modernoj medicini. Tom materijalu možemo prići samo ako proučavamo i očuvamo vrste koje ga sadrže. Biljke kišnih šuma u ovom trenutku obezbeđuju sastojke za četvrtinu današnjih lekova, a 70% biljaka koje imaju antikancerogena svojstva uspeva jedino u kišnoj šumi. Kišna šuma i njena ogromna neotkrivena biološka raznolikost čuvaju ključ koji otvara terapije za smrtonosne bolesti.
Najvažnije lekovite biljke Amazona Asai ( Euterpe oleracea)
Asai je osnovna hrana cele Amazonije – priča Kris Kilham. Asai ( Euterpe oleracea)
- Prvi put sam probao asai 1997. Piće od asai bobica poslužila mi je indijanska žena Ipikuna, kada sam boravio mesec dana na Amazonu. Voleo sam bogat ukus ovog voća i energiju koju daje, i često sam je uzimao tokom boravka na reci. Asai je osnovna hrana cele Amazonije – priča Kris Kilham.
Andiroba (Carapa guianensis) Andiroba je veliko drvo čiji plodovi unutar ljušture čaure sadrže seme bogato uljem. Ulje andirobe koristi se u obliku tečne masti, drži se u domaćinstvu i utrljava se kod uganuća, u slučaju osipa, upale kože i tkiva i kožnih tumora. Takođe će poslužiti za uklanjanje krpelja, a stavlja se na kožu i u slučaju zaraze nekim vrstama parazita. Indijanci koriste ili čisto ulje ili mešavinu u koju su dodali takozvano anato ulje (Bixa orellana) kako bi oterali insekte. Koristi se i kora stabla od koje se pravi čaj koji pomaže kod groznice i crevnih parazita. Nazaret je objasnila da se čaj iz kore obično priprema tako da se šačica kore stavlja u posudu s vodom sobne temperature i ostavi da prenoći, a ujutro se tečnost može piti.
Aripari (Macrolobium acaciaefolium)
Drvo aripari obično se koristi za izradu čamaca, ali od njegove kore priprema se čaj kojim se ublažava proliv. Usitnjeno lišće koristi se lokalno za lečenje ulceracija na koži.
Razbijač kamena (Phyllanthus niruri)
Lisnati grm poznat je i pod nazivom quebra pedra, služi za pripremu gorkog lekovitog čaja korisnog u lečenju bubrežnih infekcija i kod razbijanja bubrežnih i žučnih kamenaca. S obzirom da ova biljka inhibira virus hepatitisa B, nalazi se pod budnim okom naučnika koji istražuju mogućnost njene primene u lečenju raznih bolesti jetre. Sadrži antikancerogene elemente i bogata je antioksidansima fenolima koji usporavaju starenje ćelija.
Kamu-kamu (Myrciaria dubia)
Jedan od tamošnjih najsjajnijih bisera svakako je i biljka kamu-kamu koja ima do 60 puta više prirodnog vitamina C od pomorandže i limuna! Sadrži i 10 puta više sastojaka u tragovima kao što je gvožđe, 2 x više fosfora, proteina, beta karotina, kalcijuma, vitamina B1, B2 i B3, kao i široki kompleks minerala i amino kiselina. Tu su i takozvane prateće prirodne supstance, koje umnožavaju dejstvo vitamina C. Samo gram sadrži čak 250 mg prirodnog vitamina C.
Jurubeba (Solanum paniculatum)
U celom Brazilu jurubeba je vrlo popularan lek protiv mamurluka i najčešće se pije kao čaj koji olakšava posledice prejedanja i kod preterane konzumacije alkohola. Jurubeba čaj i ekstrakt navodno deluju izuzetno brzo, momemtalno eliminišu neprijatnost. Čaj ublažava smetnje organa za varenje, a tvrdi se i da smanjuje upalu jetre i slezine. Biljka sadrži alkaloide i steroidne saponine, tačnije spoj po imenu panikulidin koji bi mogao biti zaslužan za njenu zaštitnu ulogu u zdravlju jetre. Koriste se i lišće i korenje i plodovi jurubebe. Izvor: Fitodoktor
Comments