Imela

IMELA – OTROV I LEK

Imela je jedna od najzanimljivijih i najmističnijih biljaka. Spada u malobrojne koje ne rastu iz zemlje, već uspevaju na čitavom nizu domaćeg drveća i na grmovima. Postoji duboka zavisnost između imele i njenog domaćina. Ipak, postoje slučajevi kad se imela toliko raširi po domaćinu da on odumre zbog iscrpljenosti. Imeli je životno potrebna biljka-domaćin, s kojom čini zajednicu, jer seme imele neće proklijati ni u vodi, ni u zemlji, već samo u pukotini kore drveta.
Po jednom starom francuskom verovanju, imela je otrovna jer je rasla na drvetu od kojeg je napravljen krst na kom je Isus razapet. Vikinški mit kaže da imela ima moć da podigne iz mrtvih, što se povezuje sa uskrsnućem boga letnjeg sunca Baldera.

Britanski mit, odnosno druidska verovanja, navodila su da imela osigurava plodnost ljudi i životinja, da leči i štiti od zlih sila. Druidi su sekli imelu pet dana posle mladog meseca iza zimske ravnodnevice. Morala je da bude odrezana zlatnim srpom i moralo se paziti da ne padne na tlo, da se tako ne „onečisti“. Hvatala se belom tkaninom. Potom su žrtvovana dva bela bika, koja su deljena vernicima.

U prvim vekovima postojalo je verovanje da imela raste od ptica, tj. na onom mestu gde je ptica stala na granu.
Imela i danas simbolizuje mir, pomirenje i sreću. To verovanje potiče od davnog keltskog običaja, po kojem su neprijatelji, kada bi se sreli pod imelom, sklapali primirje do sledećeg dana. Zato se ona do današnjih dana stavlja iznad kućnog praga, a poljubac pod imelom smatra se znakom prijateljskog i dobronamernog raspoloženja. Čini se da su prvi poljupci pod imelom razmenjeni još za vreme rimskih saturnalija (svečanosti), što je povezivano i sa njenom navodnom plodonosnošću.

Budući da je paganski običaj korišćenja imele u vreme oko ravnodnevnica bio veoma raširen, crkva ju je zabranila i umesto nje uvela zimzelenu božikovinu čiji šiljasti listovi podsećaju na Hristovu krunu, a crvene bobice na kapi krvi. Imela je bila zabranjena i tokom srednjeg veka, a u Engleskoj su neke crkve ustrajale na ovoj zabrani sve do kasnog 20. veka.

Bela imela je poluparazitska biljka nalik na jako razgranat grm, koji ponekad u prečniku zauzima i do jednog metra. Posebno voli da raste na mekom drvetu koje ima raspucalu koru (hrast, lipa, breza, vrba, jabuka), ili crnogoričnom drveću (V. laxum). Ona uzima vodu iz domaćina, a sama biljka sposobna je za proces fotosinteze.
Semenke su lepljive zbog soka koji se nalazi u bobicama, što pomaže da se bobice zadrže na drvetu i ne padnu na tlo. Biljka se ne gaji; raznose je ptice koje jedu njene bobice (crvene ili bele).
delovanje
Da bismo pospešili lekovito delovanje imele, potrebno je ograničiti upotrebu soli i hranu bogatu belančevinama. Imeline kapi, osim što pomažu kod iznenadnog i snažnog lupanja srca, grčeva u krvnim sudovima i nedostatka vazduha, kao i noćnih napada astme, imaju i druga blagotvorna delovanja.
Imelini preparati pomažu kod glavobolje, ali i hladnih nogu. Dovoljno je uzeti 3-10 kapi na dan.
U traženju leka protiv raka, imela se, uz lopuh (Petasites), pokazala veoma korisnom.
Za lečenje se koriste svi delovi biljke, osim bobica. I pored duge istorije proučavanja i primene, imela još nije dovoljno istražena. Njen hemijski sastav i toksičnost zavise od drveta na kojem živi. Sadržaj lekovitih materija je najveći u vršnim listovima i grančicama.

Lek se sastoji od svežih ili osušenih mladih ogranaka s listovima, cvetovima i plodovima vrste V. album L.
Imela je od davnina poznata kao izvrstan lek protiv epilepsije, a u tu svrhu koristi se i danas. Dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze. Poboljšava rad čitavog limfnog sistema, leči dijabetes, a delotvorna je i kod lečenja poremećaja hormonskog balansa, preventivno i kod skleroze. Smatra se, uz glog, najboljim prirodnim sredstvom za srčane probleme i probleme sa krvnim sudovima. Njeni sastojci regulišu pritisak tako što sniženi podižu, a povišeni snižavaju. U toku su ispitivanja njenog delovanja protiv raka i AIDS-a.
Imela intenzivira razmenu materija i rad žlezda čitavog sisema za varenje, otklanja hroničnu začepljenost i nadutost, normalizuje menstrualni ciklus, pomaže kod vrtoglavice, zujanja u ušima…
Lekoviti deo biljke: Primećeno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaćina na kome imela živi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjača su u imele sa kruške, manje s jabuke, a još manje sa oskoruše.
Lekovito delovanje: Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednačenog fiziološkog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima sličnog dejstva (sinergisti)
UPOZORENJE: Jedenje bobica može prouzrokovati snažne grčeve u trbuhu i proliv, a u izuzetnim slučajevima stanje može biti i kobno. Nuspojave kod parenteralne primene: groznica, povišena temperatura, glavobolja, alergijske reakcije. Osobe osetljive na belančevine treba pre korišćenja da se posavetuju sa lekarom. Kontradiktorna je upotreba kod hronično uznapredovale infekcije.

NAČIN PRIMENE
OSNOVNA RECEPTURA: prašak od osušene i usitnjene biljke ili lišća uzima se dva puta dnevno, koliko stane na vrh noža. Uzima se s vodom ili u jelu. Ekstrakt se dobija kada se kašičica praha od imele prelije sa 2 dl tople vode i ostavi da stoji tri sata. Pije se pola ujutro, a ostatak uveče pre spavanja.
Ili: 6 kašičica imele staviti u 3 šoljice hladne vode i ostaviti 6-8 sati. Nakon toga procediti. Piti u toku dana, bez šećera.

TINKTURA ZA RAZBIJANJE TROMBA: U 1 litar 96% alkohola staviti: 3 g lista imele; 7 g korena lopuha, 10g cveta gloga. Ostaviti da odstoji 8 dana, zatim procediti. Pije se ujutro i uveče po 40 kapi u čaši vode.
Još bolje delovanje postiže se ako se dobro izmešaju 2 kašičice praška sa 1 kg meda. Uzima se 2 puta dnevno, po kašičica ujutru natašte i uveče pre spavanja.

PROTIV RASTROJENIH ŽIVACA, EPILEPSIJE, PARALIZE, LOŠE CIRKULACIJE, ZA ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA IZ ŽELUCA I PLUĆA ili materice, uzima se 5 g imele sa hrasta i kuva 10 min. u litri vina. Uzima se svaki sat po 1 velika kašika. Za vreme korišćenja ovog čaja potrebno je stavljati obloge od ilovače na prsa ili želudac, odnosno na mesto odakle dolazi krvarenje.
Imela pospešuje rad citavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poremećaja hormonalnog sistema takođe je vrlo efikasna. Bolesnici s hroničnim poremećajem metabolizma trebalo bi da uzimaju čaj od imele svakodnevno u toku šest meseci. Deluje preventivno kod skleroze i šloga; ako osoba to nije ucinila, pa do udara ipak dođe, treba prvih šest nedelja posle toga da pije po tri šolje, sledeće tri nedelje dve, a naredne nedelje po jednu šolju na dan, i to pola šolje pre, a pola šolje posle jela.
Ako hladan čaj ušmrčemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.

Imela se smatra najboljim sredstvom ZA SRČANE TEGOBE i tegobe u krvotoku. U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog pritiska – valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom…
Dnevno uzimanje tri šolje čaja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leči bolesti srca, krvotoka i pritiska.

ZA ŽENE je imela takode višestruku korisna jer regulisan krvotok zaustavljanja i menstrualne tegobe, naročito kod jakog krvarenja, kao i posle porođaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje, prolaze od imele.
Sveži SOK OD IMELE (od lista i drške, prethodno opranih) pije se protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre doručka na gladno srce ili pre spavanja.