Istorija bilja – MASLAČAK
LAVLJA ČELJUST ZA ČIŠĆENJE KRVI
Korov ili lekovita biljka, pitanje je oko koga se i dalje spore herbalisti i pristalice zvanične medicine
Iako ga većina laika smatra samo korovom koji ruži baštu, maslačak je oduvek bio jedna od cenjenijih biljaka među travarima. Posebno ga je poštovao čuventi arapski herbalista Avicena, a Evropljani ga u 18. veku nazivaju blaženom medicinom (lekom). Poreklom je iz Grčke, a koristi se hiljadama godina u narodnoj medicini mnogih naroda sveta. Nekima je bio sastavni deo uobičajenih terapija, a neki savremeni travari, poput Rozmari Glaster (pionir herbalističkog pokreta, kuma američkog herbalizma, autor niza knjiga posvećenih lečenju biljem) smatraju ga jednom od najznačajnijih biljaka svih vremena.
Gotovo svi današnji herbalisti smatraju da ne postoji nijedna druga biljka toliko dobro poznata, lako prepoznatljiva, omražena, sistematski iskorenjivana, a tako malo shvaćena. Ipak, iako ga mnogi i dalje prvenstveno smatraju korovom, sve više se veruje i u medicinskim krugovima da je njegov koren prava neistražena apoteka lekovitih supstanci.
Prvi zapisi o korišćenju maslačka u mediciske svrhe potiču iz drevnog Egipta, ali prvi ozbiljniji podaci o primeni u lečenju potiču iz zapisa arapskih lekara iz 10. i 11. veka. Maslačak je višegodišnja biljka, čije ime „dent de lion“ potiče od francuske reči koja znači zub lava. I zaista, listovi ovog korova su nazubljeni i podsećaju na čeljusti velike mačke. Jedna je od najrasprostranjenijih biljaka, može se naći samonikla u gotovo svakom parku, u svakoj livadi, kako Evrope, Amerike, tako i u oblasti Himalaja. Nutritivno, ima veoma veliku vrednost, sadrži gvožđe, vitamine A i C, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum…
Dobar za opekotine, smiruje nervozu
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak je korišćen više hiljada godina u lečenju dijabetesa, kancera dojke, bakterijskih i gljivičnih infekcija. Drugi izvori navode upotrebu maslačka u lečenju groznice, problema sa jetrom i organima za varenje, infekcija kože, uboda insekata i zmija. I danas je ova biljka opštepopularni diuretik.
Starosedeoci Amerike ovim korovom su tretirali opetoktine, bolesti bubrega, kožna oboljenja kao što su akne, osipi i ekcemi. I plemena Odžibva i Čiroki spravljali su čaj od korena maslačka radi ublažavanja gorušice i smirivanja nervoze. Irokezi su ga upotrebljavali protiv zatvora, za izbacivanje tečnosti iz organizma, ublažavanje bolova, kod anemije… Mnoga indijanska plemena žvakala su koren ove biljke poput žvakaće gume, dok su ga neki pekli i spravljali napitak sličan kafi.
Slično su postupali i sa druge strane Atlantika – Evropljani su uobičajenoj upotrebi ove biljke dodali i probleme sa očima, dijareju, groznicu…
Ublažava srčane tegobe
Prema ajurvedi, maslačak je biljka koja se koristi za različita oboljenja jetre, uključujući uvećanje jetre, žuticu i cirozu.
Jedan od drevnih recepata odnosi se na olakšanje srčanih problema. Žute cvetove treba prokuvati u vodi, dok ona ne postane žuta, tečnost ostaviti preko noći da se dobro ohladi i piti ujutru tokom mesec dana, svakog dana sveže pripremljen čaj za sledeće jutro.
Pasta od fino mlevenih listova pomaže kod preloma – nanosi se kao obloga u čistoj krpi, a verovalo se da doprinosi bržem zarastanju kostiju.
Sredinom 18. veka proterani protestanti iz Nemačke sa sobom su doneli i maslačak u Pensilvaniju. Koristili su ga uglavnom za probleme sa bubrezima i jetrom.
Iako je danas, prema zvaničnom stavu Američke agencije za hranu i lekove, svrstan u korove, (jer po obrazloženju ne postoji dovoljno dokaza da poseduje terapeutske učinke), mnogi savremeni herbalisti upozoravaju administraciju ove organizacije da prihvate zapis Ralfa Valda Emersona, američkog pisca, pesnika i esejiste iz 19. veka. On je na pitanje šta je korov, jednostavno odgovorio da korov ne postoji, jer još nije pronađena biljka koja je potpuno bezvredna.
Ispunjava sve želje
Potpuno drugačiji aspekt ove biljke otkriva njena magijska svojstva. Tokom 16. veka izvesni Matiolus zapisao je da ako osoba protrlja telo maslačkom, ova biljka učiniće da svugde bude dobrodošao, a i ispuniće mu se sve želje. Ako neko neposredno pre nego dune u zrelu cvast maslačka poželi želju, one će se ispuniti ako na stabljici ne ostane nijedna semenka. Po drugom verovanju, ako devojka dune u cvet, broj preostalih semenki na stabljici ukazaće koliko će dece imati.
Ostao je sačuvan i zapis engleskog hroničara, pisca i botaničara iz 17. veka Džona Evelina, o tome da se gorko lišće maslačka prodaje u biljnim apotekama oko Londona i da je dobro za čišćenje krvi. Drugi poznati engleski herbalista Džon Džerard, poredi malsačak sa cikorijom, jer obe biljke predstavljaju odličnu zamenu za kafu. Herbalista sa kraja 19. veka, Margaret Mode Griv (1858 – 1941) autor knjige Moderni herbalizam, u kojoj se bavila medicinskim kulinarskim, kozmetičkim i ekonomskim aspektima gajenja i korišćenja lekovitog bilja širom sveta, zapisala je da čaj maslačka ima milion pozitivnih dejstava.
Danas ga herbalisti, između ostalog, koriste u kombinaciji sa nevenom, divizmom i broćikom, i za limfnu drenažu, a istraživanja govore u prilog verovanjima starih travara – maslačak može da pomogne kod niza bolesti. Bilo da ga posmatramo kao zdravu salatu koja čisti telo od nakupljenih otrova tokom zime, ili kao sredstvo za umanjenje problema u varenju, za pojačanje apetita, bolji rad bubrega i jetre…
U umetnosti
Najpoznatiji autori stihova o maslačku su Elton Džon, čiji demo snimak pesme Maslačak umire na vetru beleži zavidnu posetu fanova slavnog klavijaturiste na Jutjubu. Rolingstonsi su pesmu Dandelion smestili na B stranu singla We love you, 1967. godine.
Rej Bredberi, američki pisac, autor niza naučnofantastičnih romana i priča, osim čuvenog Farenhajta 451 napisao je i roman Dandelion wine. Poznate su i slike Van Goga Maslačak i Drvo bora i maslačak, kao i Moneovi Maslačci. Vida Ognjenović priča o Otrovnom mleku maslačka u svom romanu, a političku kampanju proteklih izbora u Srbiji pratila je i akcija bojkota putem belih listića, uz provokativni plakat sa tekstom – Ovog proleća glasam za maslačak.
LAVLJA ČELJUST ZA ČIŠĆENJE KRVI
Korov ili lekovita biljka, pitanje je oko koga se i dalje spore herbalisti i pristalice zvanične medicine
Iako ga većina laika smatra samo korovom koji ruži baštu, maslačak je oduvek bio jedna od cenjenijih biljaka među travarima. Posebno ga je poštovao čuventi arapski herbalista Avicena, a Evropljani ga u 18. veku nazivaju blaženom medicinom (lekom). Poreklom je iz Grčke, a koristi se hiljadama godina u narodnoj medicini mnogih naroda sveta. Nekima je bio sastavni deo uobičajenih terapija, a neki savremeni travari, poput Rozmari Glaster (pionir herbalističkog pokreta, kuma američkog herbalizma, autor niza knjiga posvećenih lečenju biljem) smatraju ga jednom od najznačajnijih biljaka svih vremena.
Gotovo svi današnji herbalisti smatraju da ne postoji nijedna druga biljka toliko dobro poznata, lako prepoznatljiva, omražena, sistematski iskorenjivana, a tako malo shvaćena. Ipak, iako ga mnogi i dalje prvenstveno smatraju korovom, sve više se veruje i u medicinskim krugovima da je njegov koren prava neistražena apoteka lekovitih supstanci.
Prvi zapisi o korišćenju maslačka u mediciske svrhe potiču iz drevnog Egipta, ali prvi ozbiljniji podaci o primeni u lečenju potiču iz zapisa arapskih lekara iz 10. i 11. veka. Maslačak je višegodišnja biljka, čije ime „dent de lion“ potiče od francuske reči koja znači zub lava. I zaista, listovi ovog korova su nazubljeni i podsećaju na čeljusti velike mačke. Jedna je od najrasprostranjenijih biljaka, može se naći samonikla u gotovo svakom parku, u svakoj livadi, kako Evrope, Amerike, tako i u oblasti Himalaja. Nutritivno, ima veoma veliku vrednost, sadrži gvožđe, vitamine A i C, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum…
Dobar za opekotine, smiruje nervozu
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak je korišćen više hiljada godina u lečenju dijabetesa, kancera dojke, bakterijskih i gljivičnih infekcija. Drugi izvori navode upotrebu maslačka u lečenju groznice, problema sa jetrom i organima za varenje, infekcija kože, uboda insekata i zmija. I danas je ova biljka opštepopularni diuretik.
Starosedeoci Amerike ovim korovom su tretirali opetoktine, bolesti bubrega, kožna oboljenja kao što su akne, osipi i ekcemi. I plemena Odžibva i Čiroki spravljali su čaj od korena maslačka radi ublažavanja gorušice i smirivanja nervoze. Irokezi su ga upotrebljavali protiv zatvora, za izbacivanje tečnosti iz organizma, ublažavanje bolova, kod anemije… Mnoga indijanska plemena žvakala su koren ove biljke poput žvakaće gume, dok su ga neki pekli i spravljali napitak sličan kafi.
Slično su postupali i sa druge strane Atlantika – Evropljani su uobičajenoj upotrebi ove biljke dodali i probleme sa očima, dijareju, groznicu…
Ublažava srčane tegobe
Prema ajurvedi, maslačak je biljka koja se koristi za različita oboljenja jetre, uključujući uvećanje jetre, žuticu i cirozu.
Jedan od drevnih recepata odnosi se na olakšanje srčanih problema. Žute cvetove treba prokuvati u vodi, dok ona ne postane žuta, tečnost ostaviti preko noći da se dobro ohladi i piti ujutru tokom mesec dana, svakog dana sveže pripremljen čaj za sledeće jutro.
Pasta od fino mlevenih listova pomaže kod preloma – nanosi se kao obloga u čistoj krpi, a verovalo se da doprinosi bržem zarastanju kostiju.
Sredinom 18. veka proterani protestanti iz Nemačke sa sobom su doneli i maslačak u Pensilvaniju. Koristili su ga uglavnom za probleme sa bubrezima i jetrom.
Iako je danas, prema zvaničnom stavu Američke agencije za hranu i lekove, svrstan u korove, (jer po obrazloženju ne postoji dovoljno dokaza da poseduje terapeutske učinke), mnogi savremeni herbalisti upozoravaju administraciju ove organizacije da prihvate zapis Ralfa Valda Emersona, američkog pisca, pesnika i esejiste iz 19. veka. On je na pitanje šta je korov, jednostavno odgovorio da korov ne postoji, jer još nije pronađena biljka koja je potpuno bezvredna.
Ispunjava sve želje
Potpuno drugačiji aspekt ove biljke otkriva njena magijska svojstva. Tokom 16. veka izvesni Matiolus zapisao je da ako osoba protrlja telo maslačkom, ova biljka učiniće da svugde bude dobrodošao, a i ispuniće mu se sve želje. Ako neko neposredno pre nego dune u zrelu cvast maslačka poželi želju, one će se ispuniti ako na stabljici ne ostane nijedna semenka. Po drugom verovanju, ako devojka dune u cvet, broj preostalih semenki na stabljici ukazaće koliko će dece imati.
Ostao je sačuvan i zapis engleskog hroničara, pisca i botaničara iz 17. veka Džona Evelina, o tome da se gorko lišće maslačka prodaje u biljnim apotekama oko Londona i da je dobro za čišćenje krvi. Drugi poznati engleski herbalista Džon Džerard, poredi malsačak sa cikorijom, jer obe biljke predstavljaju odličnu zamenu za kafu. Herbalista sa kraja 19. veka, Margaret Mode Griv (1858 – 1941) autor knjige Moderni herbalizam, u kojoj se bavila medicinskim kulinarskim, kozmetičkim i ekonomskim aspektima gajenja i korišćenja lekovitog bilja širom sveta, zapisala je da čaj maslačka ima milion pozitivnih dejstava.
Danas ga herbalisti, između ostalog, koriste u kombinaciji sa nevenom, divizmom i broćikom, i za limfnu drenažu, a istraživanja govore u prilog verovanjima starih travara – maslačak može da pomogne kod niza bolesti. Bilo da ga posmatramo kao zdravu salatu koja čisti telo od nakupljenih otrova tokom zime, ili kao sredstvo za umanjenje problema u varenju, za pojačanje apetita, bolji rad bubrega i jetre…
U umetnosti
Najpoznatiji autori stihova o maslačku su Elton Džon, čiji demo snimak pesme Maslačak umire na vetru beleži zavidnu posetu fanova slavnog klavijaturiste na Jutjubu. Rolingstonsi su pesmu Dandelion smestili na B stranu singla We love you, 1967. godine.
Rej Bredberi, američki pisac, autor niza naučnofantastičnih romana i priča, osim čuvenog Farenhajta 451 napisao je i roman Dandelion wine. Poznate su i slike Van Goga Maslačak i Drvo bora i maslačak, kao i Moneovi Maslačci. Vida Ognjenović priča o Otrovnom mleku maslačka u svom romanu, a političku kampanju proteklih izbora u Srbiji pratila je i akcija bojkota putem belih listića, uz provokativni plakat sa tekstom – Ovog proleća glasam za maslačak.
Comments