10 pitanja o fitoterapiji

10 pitanja o fitoterapiji

Odgovara primarijus dr Zoran Nikolic, epidemiolog i fitoterapeut

1. Šta je fitoterapija? Fitoterapija je nauka o lečenju lekovitim biljem. Nastala je još pre vremena pisanih tragova, kada je čovek zapazio da životinje oko njega počinju da tražetrave kada imaju nekakvu zdravstvenu neprijatnost. Kroz vekove je fitoterapija bila glavni metod lečenja konvencionalnih tegoba, da bi je u poslednja dva veka potisnula savremena farmacija. U najnovije vreme fitoterapija se opet vraća na svoje pozicije jer ljudi sve više shvataju koliko je važno održavati ravnotežu sa prirodom.
2. Da li je fitoterapija priznata kod nas kao tradicionalna metoda lečenja? Da. Zahvaljujući posebnoj komisiji, koja je obuhvatala 20-ak zdravstvenih radnika, a bila je formirana pri Ministarstvu zdravlja, pre nekoliko godina doneta je odluka da fitoterapija bude priznata kao zvanični sistem lečenja, uz: akupunkturu, kiropraktiku, homeopatiju...
3. Koliko Srbi veruju u lečenje biljkama? Srbi nikada nisu ni prestali da veruju u lečenje biljkama. Uopšte je u ljudskoj prirodi da intuitivno traži sebi lek u prirodi, kad god je to moguće. Kroz dugogodišnju praksu nisam primetio nekakvo zaziranje našeg naroda od lečenja fitoterapijom. To se u istoj meri odnosi i na vrhunske intelektualce, kao i na neškolovan svet. Pacijent je pacijent i tu po pravilu bistrina našeg sveta i intuitivni osećaj upućuju ljude i na fitoterapiju, kad god je to moguće.
4. Kojih 10 biljaka sa ovih prostora su vaši favoriti? Sve zavisi o kom problemu se kod pacijenta radi. U brojnim indikacijama imam biljke na koje se oslanjam sa velikim poverenjem. Nekada je to žalfija, nekada rusa trava, pa valerijana, majčina dušica, a nekada bršljan, plod kestena, glogov cvet i list, podubica, borovnica.
5. Gde se (kod kojih oboljenja), prema vašem iskustvu, fitoterapija pokazala najefikasnijom? Smatram da fitoterapija ima prednost nad drugim sistemima lečenja kod hroničnih tegoba sa jetrom. Tu je fitoterapija verovatno vodeća u terapiji. Ravnopravna je sa drugim sistemima lečenja i kod ogromne oblasti neuroza i neurastenija.
   

   Primarijus dr Zoran Nikolić
   Posebno tu dobija na značaju kada je potrebno primenjivati je dugo vremena. Pacijenti nikada nisu opterećeni mislima da će im dugotrajna terapija biljem škoditi, posebno kada se poštuje uobičajeni terapeutski ritam: tri meseca primene fitoterapije, pa mesec dana pauza, pa opet tri meseca lečenja, pa mesec dana pauze. Važna oblast lepih efekata fitoterapije je i zona funkcionalnih tegoba digestivnog trakta: dispepsije, meteorizmi, loša varenja, hronični bolovi stomaka, nervozna creva, opstipacije, hemoroidi... Gotovo da nema oblasti zdravstvenih tegoba gde fitoterapija ne bi mogla da se uklapa i uz druge sisteme lečenja.
6. Šta je najvažnije znati kod spravljanja lekovitih čajeva? Pre svega je bitno da bilju nije istekao rok za primenu. Treba koristiti bilje čiji su aktivni lekoviti principi dovoljno snažni da efikasno deluju. Drugo, treba poznavati koje bilje može da se kombinuje. Dalje, čajeve nikada ne treba sitniti u prah (kao što se dešava u filter vrećicama) jer je tu stvorena ogromna površina, preko kojih bilje ubrzano gubi lekovite principe, a time i lekovitu moć. Potrebno je i poznavati optimalno vreme ekstrahovanja lekovitih supstanci. Ako se pusti da čaj predugo stoji, biće gorak po ukusu, jer će se osloboditi mnogo tanina, koji opterećuje stomak. Prekratko ekstrahovanje s druge strane čaju oduzima snagu. Takođe, treba znati da postoje lekoviti principi koji su termolabilni, pa brzo propadaju na temperaturi ključanja. To se posebno odnosi na etarska ulja (mirišljavi principi u bilju).
7. Koliko čaja dnevno treba piti? Uobičajeno je koristiti 2-3 šolje čaja (svaka šolja da bude zapremine 200-250 ml). U jednu šolju čaja se stavlja 1-2 kafene kašike lekovite biljne mešavine. Piti 2-3 litre čaja je potpuno nepromišljeno, jer su to sve komplikovana organska jedinjenja u biljkama, koja nekada mogu delovati i neočekivano snažno i štetno po zdravlje.
8. Da li i dugotrajna upotreba čaja može da šteti organizmu? Dugotrajna upotreba čajeva može i te kako da šteti organizmu. Fitoterapija opisuje značajan broj štetnih posledica ako čovek bilje koristi neumereno i nekritično. Čak i te blage biljke, koje narod smatra bezazlenim, mogu stvarati značajne zdravstvene smetnje. To se može desiti i primenom kamilice i majčine dušice i koprive, a da tek ne govorimo o „oštrijim" biljkama koje u sebi imaju snažne aktivne principe: alkaloide, glikozide, saponine, itd... Zbog toga je važno poštovati ograničenja.
9. Da li je tačna izreka „da za svaku boljku postoji odgovarajuća biljka"? Tačno. Za svaku bolest postoji adekvatna biljka. Da li je to „naša" ili sa nekih drugih prostora, to je drugo pitanje. U svojoj praksi ipak dajem prednost domaćim biljkama. Smatram da nije slučajno što postoji određeno bilje na određenom prostoru i verujem da je autohtono domaće bilje od najveće vrednosti za ljude tog prostora, što ne znači da treba zatvarati vrata za bilje sa drugih prostora.
10. Šta mislite o narodnim travarima? Vrlo cenim narodne travare, ljude koji se posvećeno bave fitoterapijom, bez obzira da li imaju formalno medicinsko znanje ili ne. Posebno cenim one koji su fitoterapiju doživeli kao iskrenu vokaciju i koji imaju porodičnu tradiciju u fitoterapiji.