SLOBODAN MIĆIĆ - SVI NARODI TRAŽE SPAS U BILJKAMA
Svetski putnik i suvlasnik turističke agencije „Kon Tiki Travel“, Slobodan Mićić, otkriva neobične biljke sa kojima se susretao i moć tradicionalne medicine
Putujući s kraja na kraj sveta, zavirujući u najskrovitije kutke planete, pešačeći po više od sto osamdeset država, Slobodan Mićić, popularni Sloba Kontiki, upoznao je najegzotičnije travke, najčudnije voće i probao najneverovatnije ukuse. Ovaj svetski lutalica probijao se kroz amazonske kišne šume, bespuća azijske džungle, lavirinte mangrovinog korenja… Drugovao je sa pripadnicima primitivnih plemena, vračevima, nadrilekarima, beračima i prodavcima lekovitog bilja… Večiti zaljubljenik u prirodu, koji je snimio više od dvesta putopisnih emisija, i u svojoj novobeogradskoj kancelariji, na zidu, iza fotelje u kojoj sedi, drži sliku stilizovane džungle.
- Bio sam u mnogim državama i svaka od njih specifična je po geografiji, klimi, nadmorskoj visini, mentalitetu ljudi i, naravno, životinjskom i biljnom svetu. Prvo što pada u oči jeste da Evropljani jedu mnogo više mesa nego stanovnici bilo kod drugog kontinenta. Narodi koji žive u tropima daleko više koriste i veruju u biljke. Plodove prirode jedu, cede i piju, pomoću njih se leče, od njih prave kuće i skloništa, čak i odeću. Na Papua Novoj Gvineji video sam pripadnike jednog plemena kako svoje svečano odelo ukrašavaju, osim krznima i tkaninom, i sveže ubranim lišćem. Njihove kuće, takođe, biljnog su porekla, izgrađene od palminih grana i listova – počinje Slobodan Mićić.
Incident u avionu
Naš sagovornik bio je nekoliko puta na Kubi, gde ga je impresioniralo kako stanovnici ovog karipskog ostrva pripremaju svečanu trpezu. Tokom praznika na njihovim stolovima ne nalaze se, kako bismo pretpostavili, ribe i rakovi, već pečeni prasići sa crnim pasuljem i salatama od mešavine voća i povrća. Pre pečenja prase mariniraju u soku od limuna ili kiselih pomorandži, kimu, belom luku, origanu i soli. - Biljke se najviše koriste u južnoj Aziji i u Južnoj Americi. Osnov su ishrane, ali i tradicionalne medicine i vekovnih veština. Tajland je, po mom mišljenju, postojbina najegzotičnijeg rastinja. Zbog vlage i plodne zemlje tamo rastu biljke kojih nema nigde na svetu. Oduševljen sam voćem neobičnog imena: rambutan i čiko, koje je prepuno vitamina. Tu su još mangustin, lamut, durijan… Durijan je neobična čupava voćka, koja liči na kokosov orah i uspeva samo na Tajlandu i okolnim zemljama. Tvrde da je lekovita, ali ukus joj je čudan. Ako odstoji dan-dva, čak počinje da smrdi, ali kažu da je jako zdrava - priča Sloba Kontiki, i nastavlja:
- Ispričaću vam angedotu kada sam bio u Maleziji sa pokojnim Petrom Slavenskim, poznatim glumcem i voditeljem na Radio Beogradu. On je ostao u Maleziji još nekoliko dana, a mi smo se vratili u Beograd jer smo u studiju imali zakazano snimanje emisije o toj zemlji. Zamolio sam Pericu kad pođe da mi donese durijan, da bismo ga prikazali. Međutim, pošto je bio star nekoliko dana ispuštao je tako nezgodan miris u avionu da je morala da interveniše stjuardesa! Na kraju je voće bačeno i, nažalost, nismo ga pokazali u emisiji.
Zmija u alkoholu
Tokom svojih putovanja Slobodan se često susretao sa beračima i prodavcima lekovitog bilja, plemenskim vračevima i ljudima koji tvrde da imaju biljne formule koje mogu da izleče karcinom, sidu, razne bakterijske infekcije…
- U poslednje vreme mnogo se priča o raku, ljudi su u panici i svuda traže lek. Zato se na svim meridijanima pojavljuju osobe, da kažem travari, koji u želji za zaradom tvrde da mogu da izleče najteže bolesti. Ima ih na svim većim pijacama. Ima ljudi koji čak tvrde da njihov čaj može da izleči pedeset bolesti! U Vijentamu sam video najneobičniji „lek“ - živu zmiju stavili su u alkohol, a zatim su tu tečnost, sa mrtvim gmizavcem, prodavali kao medikament za različite bolesti - priča Slobodan. Naš sagovornik kaže da se u Latinskoj Americi i Aziji često koristi fruta do conde, takozvana šećerna jabuka, za koju se veruje da je fantastičan izvor gvožđa. Jedu je ljudi koji žele da poboljšaju krvnu sliku i izleče anemiju. Stanovnici tropskih predela smatraju da lišće guave, koju na španskom govornom području zovu gvajaba, ima antikancerogena svojstva, da je odlično protiv proliva, zapaljenja i bolova. U Indiji i Meksiku gaje više od pedeset vrsta ljutih papričica i veruju da deluju preventivno i čuvaju od svih bolesti.
Afrodizijaci na svim meridijanima
Širom Mediterana pak rasprostranjen je napitak karkadej.
- Karkadej je čaj od cvetova hibiskusa koji se najviše koristi u Egiptu i okolnim zemljama za snižavanje krvnog pritiska. Malo ga zaslade, dobro ohlade i piju u ogromnim količinama. U Andima, kao što je već poznato, piju napitak od sažvakanog lišća koke, kako bi ujednačili krvni i atmosferski pritisak na velikim nadmorskim visinama. U Jemenu je poštovana biljka kat, koju koriste kao afrodizijak. Inače, ceo svet obuzet je afrodizijacima, ali ne verujem da ti napici imaju bilo kakav efekat. Interesantno je, međutim, posmatrati ih kao deo lokalnog folklora. Slobodan ističe da tokom svojih putovanja, na sreću, nikad nije bio bolestan. Kaže da je pobornik klasične medicine, da nikad ne bi koristio alternativnu terapiju i da je veći pobornik gastronomije nego narodne medicine: - Lekove nisam probao, ali hranu i piće nisam odbijao. Veoma mi se dopala kaj pirinja, piće koje se pravi u Brazilu, od šećerne trske i alkohola kojem se dodaju limun, led i voda. Najneobičniji kukuruz jeo sam na Andima, u Peruu, gde gaje oko sto vrsta kukuruza. Taj što mi se dopao ima jako veliki klip i zrno, a prodaju ga sa komadima kozijeg sira i pet puta je ukusniji od našeg šećerca. Veoma mi se dopao i slatki krompir koji peku na roštilju i celog nude, u papiru, na ulici!
Sonja Vlajnić Izvor: Fitodoktor
Svetski putnik i suvlasnik turističke agencije „Kon Tiki Travel“, Slobodan Mićić, otkriva neobične biljke sa kojima se susretao i moć tradicionalne medicine
Putujući s kraja na kraj sveta, zavirujući u najskrovitije kutke planete, pešačeći po više od sto osamdeset država, Slobodan Mićić, popularni Sloba Kontiki, upoznao je najegzotičnije travke, najčudnije voće i probao najneverovatnije ukuse. Ovaj svetski lutalica probijao se kroz amazonske kišne šume, bespuća azijske džungle, lavirinte mangrovinog korenja… Drugovao je sa pripadnicima primitivnih plemena, vračevima, nadrilekarima, beračima i prodavcima lekovitog bilja… Večiti zaljubljenik u prirodu, koji je snimio više od dvesta putopisnih emisija, i u svojoj novobeogradskoj kancelariji, na zidu, iza fotelje u kojoj sedi, drži sliku stilizovane džungle.
- Bio sam u mnogim državama i svaka od njih specifična je po geografiji, klimi, nadmorskoj visini, mentalitetu ljudi i, naravno, životinjskom i biljnom svetu. Prvo što pada u oči jeste da Evropljani jedu mnogo više mesa nego stanovnici bilo kod drugog kontinenta. Narodi koji žive u tropima daleko više koriste i veruju u biljke. Plodove prirode jedu, cede i piju, pomoću njih se leče, od njih prave kuće i skloništa, čak i odeću. Na Papua Novoj Gvineji video sam pripadnike jednog plemena kako svoje svečano odelo ukrašavaju, osim krznima i tkaninom, i sveže ubranim lišćem. Njihove kuće, takođe, biljnog su porekla, izgrađene od palminih grana i listova – počinje Slobodan Mićić.
Incident u avionu
Naš sagovornik bio je nekoliko puta na Kubi, gde ga je impresioniralo kako stanovnici ovog karipskog ostrva pripremaju svečanu trpezu. Tokom praznika na njihovim stolovima ne nalaze se, kako bismo pretpostavili, ribe i rakovi, već pečeni prasići sa crnim pasuljem i salatama od mešavine voća i povrća. Pre pečenja prase mariniraju u soku od limuna ili kiselih pomorandži, kimu, belom luku, origanu i soli. - Biljke se najviše koriste u južnoj Aziji i u Južnoj Americi. Osnov su ishrane, ali i tradicionalne medicine i vekovnih veština. Tajland je, po mom mišljenju, postojbina najegzotičnijeg rastinja. Zbog vlage i plodne zemlje tamo rastu biljke kojih nema nigde na svetu. Oduševljen sam voćem neobičnog imena: rambutan i čiko, koje je prepuno vitamina. Tu su još mangustin, lamut, durijan… Durijan je neobična čupava voćka, koja liči na kokosov orah i uspeva samo na Tajlandu i okolnim zemljama. Tvrde da je lekovita, ali ukus joj je čudan. Ako odstoji dan-dva, čak počinje da smrdi, ali kažu da je jako zdrava - priča Sloba Kontiki, i nastavlja:
- Ispričaću vam angedotu kada sam bio u Maleziji sa pokojnim Petrom Slavenskim, poznatim glumcem i voditeljem na Radio Beogradu. On je ostao u Maleziji još nekoliko dana, a mi smo se vratili u Beograd jer smo u studiju imali zakazano snimanje emisije o toj zemlji. Zamolio sam Pericu kad pođe da mi donese durijan, da bismo ga prikazali. Međutim, pošto je bio star nekoliko dana ispuštao je tako nezgodan miris u avionu da je morala da interveniše stjuardesa! Na kraju je voće bačeno i, nažalost, nismo ga pokazali u emisiji.
Zmija u alkoholu
Tokom svojih putovanja Slobodan se često susretao sa beračima i prodavcima lekovitog bilja, plemenskim vračevima i ljudima koji tvrde da imaju biljne formule koje mogu da izleče karcinom, sidu, razne bakterijske infekcije…
- U poslednje vreme mnogo se priča o raku, ljudi su u panici i svuda traže lek. Zato se na svim meridijanima pojavljuju osobe, da kažem travari, koji u želji za zaradom tvrde da mogu da izleče najteže bolesti. Ima ih na svim većim pijacama. Ima ljudi koji čak tvrde da njihov čaj može da izleči pedeset bolesti! U Vijentamu sam video najneobičniji „lek“ - živu zmiju stavili su u alkohol, a zatim su tu tečnost, sa mrtvim gmizavcem, prodavali kao medikament za različite bolesti - priča Slobodan. Naš sagovornik kaže da se u Latinskoj Americi i Aziji često koristi fruta do conde, takozvana šećerna jabuka, za koju se veruje da je fantastičan izvor gvožđa. Jedu je ljudi koji žele da poboljšaju krvnu sliku i izleče anemiju. Stanovnici tropskih predela smatraju da lišće guave, koju na španskom govornom području zovu gvajaba, ima antikancerogena svojstva, da je odlično protiv proliva, zapaljenja i bolova. U Indiji i Meksiku gaje više od pedeset vrsta ljutih papričica i veruju da deluju preventivno i čuvaju od svih bolesti.
Afrodizijaci na svim meridijanima
Širom Mediterana pak rasprostranjen je napitak karkadej.
- Karkadej je čaj od cvetova hibiskusa koji se najviše koristi u Egiptu i okolnim zemljama za snižavanje krvnog pritiska. Malo ga zaslade, dobro ohlade i piju u ogromnim količinama. U Andima, kao što je već poznato, piju napitak od sažvakanog lišća koke, kako bi ujednačili krvni i atmosferski pritisak na velikim nadmorskim visinama. U Jemenu je poštovana biljka kat, koju koriste kao afrodizijak. Inače, ceo svet obuzet je afrodizijacima, ali ne verujem da ti napici imaju bilo kakav efekat. Interesantno je, međutim, posmatrati ih kao deo lokalnog folklora. Slobodan ističe da tokom svojih putovanja, na sreću, nikad nije bio bolestan. Kaže da je pobornik klasične medicine, da nikad ne bi koristio alternativnu terapiju i da je veći pobornik gastronomije nego narodne medicine: - Lekove nisam probao, ali hranu i piće nisam odbijao. Veoma mi se dopala kaj pirinja, piće koje se pravi u Brazilu, od šećerne trske i alkohola kojem se dodaju limun, led i voda. Najneobičniji kukuruz jeo sam na Andima, u Peruu, gde gaje oko sto vrsta kukuruza. Taj što mi se dopao ima jako veliki klip i zrno, a prodaju ga sa komadima kozijeg sira i pet puta je ukusniji od našeg šećerca. Veoma mi se dopao i slatki krompir koji peku na roštilju i celog nude, u papiru, na ulici!
Sonja Vlajnić Izvor: Fitodoktor
Comments