Lek i magija: Odoh kod vračare, doktore!
Ukoliko pacijent veruje da će mu pomoći odlazak kod vračara, pijenje osveštane vodice ili, pak, odlazak kod hodže koji će mu napraviti „zapise”, onda mu to treba dozvoliti. Ali, tada treba biti precizan: vračara ne može da zabrani uzimanje leka koji je doktor prepisao, ona može da bude samo dodatno „sredstvo” koje se zove „ađuvans”
Piše primarijus dr Vladimir Adamović, neuropsihijatar
Ilustrovao Milan Ginić
Iznenadni nastanak nekih psihičkih poremećaja, posebno stanja straha i njihovo ispoljavanje kroz brojne telesne simptome, kao što su lupanje srca, blokada disanja i praznina u želucu, stavlja pacijentov psihički aparat pred težak zadatak. On, jednostavno, teško može da pronikne u suštinu brojnih i telesnih i psihičih simptoma, među kojima je najvažnija izrazita uznemirenost, strah od budućnosti i katastrofično predviđanje. Ukoliko je do tada bio potpuno zdrav i nije obučen da tumači svoja psihička i telesna stanja, on veruje da je žrtva nekog nepoznatog ili težeg oboljenja, posebno infarkta miokarda ili čak poremećaja u moždanom radu. Sve ovo, sklopljeno zajedno, u takvom čoveku izaziva snažno osećanje neizvesnosti, koje pokušava da razreši na dva načina: većina odlazi kod lekara, a manjina, posebno ona iz ruralnih predela, i kod vračare.Ovi poslednji, jednostavno, veruju – zbog iznenadne bolesti te straha od budućnosti, koja je neizvesna – da su žrtve bacanja čini ili neke magijske radnje, koju je izveo neko ko im želi zlo. Vračarin zadatak bi bio da skine te čini i oslobodi ih zlih nameta okoline: njene „tehnike” su različite, od bacanja pasulja i gašenja ugljevlja, uz bajanje i izgovaranje obično nerazumljivih reči… Ali, nekoliko pacijenata mi je tvrdilo da su se posle te „seanse” osećali bolje, a trojica, da su se potpuno izlečili.
Najvažnije je lečenje!
Ovo izlečenje može biti i spontano, što se često dešava kod lakih neurotičnih poremećaja, a takođe i posledica čvrstog verovanja obolelog u moć vračare i njene isceliteljske sposobnosti. Objašnjenje je jednostavno: kako je uzrok tih i sličnih poremećaja u nesvesnom, u nekom konfliktu, koji nije dostupan svesti na pravi način, nego se pretvara u psihičke (strah od smrti) i telesne simptome (preskakanje srca), onda se sugestijom može poboljšati a nekad i izlečiti. Ukoliko pacijent veruje da će mu pomoći odlazak kod vračara, pijenje osveštane vodice, ili pak odlazak kod hodže, koji će mu napraviti „zapise”, onda mu to treba dozvoliti. Ali, tada treba biti precizan: vračara ne može da zabrani uzimanje leka koji je doktor prepisao, ona može da bude samo dodatno sredstvo koje se zove „ađuvans”.
Lekar i magija
Znači, ne postoji dilema vračara ili lek, nego ona – uz lek. I još važnije: kod ozbiljnijih bolesti nikako ne gubiti vreme odlaskom kod vračara i slično, nego u potpunosti sprovesti proceduru ispitivanja i lečenja… Tek onda, ako se dogodi da je medicina iscrpila sve svoje mogućnosti, pacijentu treba dozvoliti i odlazak kod vračara ili na ona mesta za koja oboleli veruje da će mu pomoći. Jer, na kraju krajeva, sudbina takve osobe je u njenim rukama i radi se o njenom životu… Ne treba biti nadobudan i od toga pred bolesnikom praviti dramu, jer je izbor u njegovim rukama, ali treba uporno insistirati prvo na lečenju, pa tek onda na magiji. Često se kaže da je lekar bez misterije, kao žena bez šarma. Suočivši se sa saznanjem da brojne telesne i psihičke bolesti ne leče samo lek i reč, nego i cela atmosfera susreta lekar-pacijent, ne mali broj lekara koristi magične radnje radi pojačavanja delovanja svog lečenja: često je prigušen svetlo u radnoj sobi koju osvetljava samo jedna sijalica, lekar se nalazi u polumraku, glas mu je sugestivan… razni oblici hipnoze (obično frakcionirana) su samo neki od elemenata mističnog. Sada, u doba snažnih i psihotropnih lekova, ređe se upotrebljavaju magijske radnje kao što su faradizacija, davanje placeba, pa i elektrošokova na nekim neuobičajenim mestima.Kaufmanova faradizacija je, zapravo, neka vrsta elektromasaže i sprovodi se gvozdenom četicom, u vezi je sa aparatom, koji ima otpornik, tako da se jačina struje može podešavati. Pacijent oseća manje ili više snažno peckanje, koje ponekad može biti i neprijatno, na ruci ili nozi ili po trupu, u zavisnosti od tegoba na koje se žali. Pri ovoj faradizaciji treba sačuvati stav ozbiljnosti i „naučnosti” i ona je delotvorna kod osoba, koje nisu u stanju da proniknu u redosled dešavanja – od emocije do telesnog poremećaja – odnosno žale se na bolest koja je dovela do „oduzetosti”, obično ruke ili noge.
Uvek na distanci
Frojd je pomno pazio da pacijenti ne saznaju mnogo o njegovom privatnom životu i strogo je odvajao privatno od profesionalnog. Lekarevo terapijsko delovanje će biti utoliko jače, ukoliko pacijent veruje da je lekar biće, koje pored znanja, raspolaže i nekim mističnim moćima. Ukoliko se lekar intimizira sa svojim pacijentima, od te tajanstvenosti neće ostati ništa. Ako pacijent, družeći se sa lekarom, uvidi da je i on „običan čovek” a posebno ukoliko kod njega primeti neki od uobičajenih „poroka”, onda će lekarevo lekovito delovanje bitno da oslabi. Mi verujemo da živimo u doba nauke. Na žalost, tragajući za lekom svoje bolesti, pacijenti se u visokom procentu obraćaju i drugima, za koje veruju da im mogu pomoći. Od poslednjih desetak pacijenata, koji su me posetili dok sam pisao ovaj članak, sedam je posetilo vračare. Mada, oni pripadaju ruralnom području ali, ipak, ostaje činjenica da su četvorica od njih imali višu školu, a pojedini radili po desetak i više godina u inostranstvu (Italija, Austrija, Švajcarska). Kao što se okrivljeni može braniti svim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju, tako se i pacijent može lečiti svim onim za šta veruje da mu mogu pomoći. Naš zadatak je, prvo, da ga usmerimo ka metodama naučne medicine, da mu ukažemo da ne gubi vreme, posebno kod ozbiljnijih bolesti, ali ne treba da ga aktivno sprečavamo da koristi i druge načine, za koje veruje da će mu pomoći. Posebno onda, kada medicina nije u stanju da postigne neko izrazito poboljšanje.
Ukoliko pacijent veruje da će mu pomoći odlazak kod vračara, pijenje osveštane vodice ili, pak, odlazak kod hodže koji će mu napraviti „zapise”, onda mu to treba dozvoliti. Ali, tada treba biti precizan: vračara ne može da zabrani uzimanje leka koji je doktor prepisao, ona može da bude samo dodatno „sredstvo” koje se zove „ađuvans”
Piše primarijus dr Vladimir Adamović, neuropsihijatar
Ilustrovao Milan Ginić
Iznenadni nastanak nekih psihičkih poremećaja, posebno stanja straha i njihovo ispoljavanje kroz brojne telesne simptome, kao što su lupanje srca, blokada disanja i praznina u želucu, stavlja pacijentov psihički aparat pred težak zadatak. On, jednostavno, teško može da pronikne u suštinu brojnih i telesnih i psihičih simptoma, među kojima je najvažnija izrazita uznemirenost, strah od budućnosti i katastrofično predviđanje. Ukoliko je do tada bio potpuno zdrav i nije obučen da tumači svoja psihička i telesna stanja, on veruje da je žrtva nekog nepoznatog ili težeg oboljenja, posebno infarkta miokarda ili čak poremećaja u moždanom radu. Sve ovo, sklopljeno zajedno, u takvom čoveku izaziva snažno osećanje neizvesnosti, koje pokušava da razreši na dva načina: većina odlazi kod lekara, a manjina, posebno ona iz ruralnih predela, i kod vračare.Ovi poslednji, jednostavno, veruju – zbog iznenadne bolesti te straha od budućnosti, koja je neizvesna – da su žrtve bacanja čini ili neke magijske radnje, koju je izveo neko ko im želi zlo. Vračarin zadatak bi bio da skine te čini i oslobodi ih zlih nameta okoline: njene „tehnike” su različite, od bacanja pasulja i gašenja ugljevlja, uz bajanje i izgovaranje obično nerazumljivih reči… Ali, nekoliko pacijenata mi je tvrdilo da su se posle te „seanse” osećali bolje, a trojica, da su se potpuno izlečili.
Najvažnije je lečenje!
Ovo izlečenje može biti i spontano, što se često dešava kod lakih neurotičnih poremećaja, a takođe i posledica čvrstog verovanja obolelog u moć vračare i njene isceliteljske sposobnosti. Objašnjenje je jednostavno: kako je uzrok tih i sličnih poremećaja u nesvesnom, u nekom konfliktu, koji nije dostupan svesti na pravi način, nego se pretvara u psihičke (strah od smrti) i telesne simptome (preskakanje srca), onda se sugestijom može poboljšati a nekad i izlečiti. Ukoliko pacijent veruje da će mu pomoći odlazak kod vračara, pijenje osveštane vodice, ili pak odlazak kod hodže, koji će mu napraviti „zapise”, onda mu to treba dozvoliti. Ali, tada treba biti precizan: vračara ne može da zabrani uzimanje leka koji je doktor prepisao, ona može da bude samo dodatno sredstvo koje se zove „ađuvans”.
Lekar i magija
Znači, ne postoji dilema vračara ili lek, nego ona – uz lek. I još važnije: kod ozbiljnijih bolesti nikako ne gubiti vreme odlaskom kod vračara i slično, nego u potpunosti sprovesti proceduru ispitivanja i lečenja… Tek onda, ako se dogodi da je medicina iscrpila sve svoje mogućnosti, pacijentu treba dozvoliti i odlazak kod vračara ili na ona mesta za koja oboleli veruje da će mu pomoći. Jer, na kraju krajeva, sudbina takve osobe je u njenim rukama i radi se o njenom životu… Ne treba biti nadobudan i od toga pred bolesnikom praviti dramu, jer je izbor u njegovim rukama, ali treba uporno insistirati prvo na lečenju, pa tek onda na magiji. Često se kaže da je lekar bez misterije, kao žena bez šarma. Suočivši se sa saznanjem da brojne telesne i psihičke bolesti ne leče samo lek i reč, nego i cela atmosfera susreta lekar-pacijent, ne mali broj lekara koristi magične radnje radi pojačavanja delovanja svog lečenja: često je prigušen svetlo u radnoj sobi koju osvetljava samo jedna sijalica, lekar se nalazi u polumraku, glas mu je sugestivan… razni oblici hipnoze (obično frakcionirana) su samo neki od elemenata mističnog. Sada, u doba snažnih i psihotropnih lekova, ređe se upotrebljavaju magijske radnje kao što su faradizacija, davanje placeba, pa i elektrošokova na nekim neuobičajenim mestima.Kaufmanova faradizacija je, zapravo, neka vrsta elektromasaže i sprovodi se gvozdenom četicom, u vezi je sa aparatom, koji ima otpornik, tako da se jačina struje može podešavati. Pacijent oseća manje ili više snažno peckanje, koje ponekad može biti i neprijatno, na ruci ili nozi ili po trupu, u zavisnosti od tegoba na koje se žali. Pri ovoj faradizaciji treba sačuvati stav ozbiljnosti i „naučnosti” i ona je delotvorna kod osoba, koje nisu u stanju da proniknu u redosled dešavanja – od emocije do telesnog poremećaja – odnosno žale se na bolest koja je dovela do „oduzetosti”, obično ruke ili noge.
Uvek na distanci
Frojd je pomno pazio da pacijenti ne saznaju mnogo o njegovom privatnom životu i strogo je odvajao privatno od profesionalnog. Lekarevo terapijsko delovanje će biti utoliko jače, ukoliko pacijent veruje da je lekar biće, koje pored znanja, raspolaže i nekim mističnim moćima. Ukoliko se lekar intimizira sa svojim pacijentima, od te tajanstvenosti neće ostati ništa. Ako pacijent, družeći se sa lekarom, uvidi da je i on „običan čovek” a posebno ukoliko kod njega primeti neki od uobičajenih „poroka”, onda će lekarevo lekovito delovanje bitno da oslabi. Mi verujemo da živimo u doba nauke. Na žalost, tragajući za lekom svoje bolesti, pacijenti se u visokom procentu obraćaju i drugima, za koje veruju da im mogu pomoći. Od poslednjih desetak pacijenata, koji su me posetili dok sam pisao ovaj članak, sedam je posetilo vračare. Mada, oni pripadaju ruralnom području ali, ipak, ostaje činjenica da su četvorica od njih imali višu školu, a pojedini radili po desetak i više godina u inostranstvu (Italija, Austrija, Švajcarska). Kao što se okrivljeni može braniti svim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju, tako se i pacijent može lečiti svim onim za šta veruje da mu mogu pomoći. Naš zadatak je, prvo, da ga usmerimo ka metodama naučne medicine, da mu ukažemo da ne gubi vreme, posebno kod ozbiljnijih bolesti, ali ne treba da ga aktivno sprečavamo da koristi i druge načine, za koje veruje da će mu pomoći. Posebno onda, kada medicina nije u stanju da postigne neko izrazito poboljšanje.
Comments