KAMILICA IZ VOJVODINE NAJLEKOVITIJA U EVROPI

Prof. dr Radiša Jančić, upravnik Katedre za botaniku na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu KAMILICA IZ VOJVODINE NAJLEKOVITIJA U EVROPI Prof. dr Radiša Jančić, upravnik Katedre za botaniku Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, nije običan profesor. On je profesor koji piše romane. Moja maslina, roman koji je dr Jančić objavio 2005, dobio je nagradu kao najlepše delo na 50. sajmu knjiga u Beogradu i proglašen je za knjigu godine Službenog lista. Prema prvom romanu profesora Jančića Sveti hrast – romansirana istorija botanike snimljena je TV serija na nacionalnoj televizijskoj mreži. Profesor Jančić spada među one koji biljke doživljavaju kao sebi srodna bića, one kojima obaranje drveta ili čak kidanje lista izaziva bol. Veruje u lekovitu moć bilja. - Često sam sretao ljude koji su mi prenosili svoj utisak da u našoj stručnoj javnosti postoji sumnja i aprioran stav da biljke mogu da imaju dobar učinak na zdravlje i kvalitet života. Ali, to nije tačno, to je površan utisak – kaže na početku razgovora za Magično bilje prof. dr Radiša Jančić, upravnik Katedre za botaniku Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i autor brojnih knjiga iz botanike, od kojih je najpoznatija Moja maslina.  S obzirom da profesor Jančić, kako ističe, dugo radi ovaj posao, zaključio je da lekari, istraživači, pa i farmaceuti, imaju uglavnom jasnu predstavu o tome šta mogu da dobiju iz biljaka. - Jedan od problema koji lekari imaju kada preporučuju biljke je nedostatak standardizovanog materijala – objašnjava dr Jančić i nastavlja:

– Kad nekoga poslužite biljkama, da se tako izrazim, vi niste sigurni da li ta biljka sadrži iste supstance u kvalitativnom i kvantitativnom smislu kao ona od juče, ili prošle godine, ili onakve kakve je imala pre 30 godina. Malo je biljaka koje su prošle sva istraživanja i koje su završile sa standardizovanim ekstraktima. Nećete verovati, ali od hiljade biljaka koje se koriste danas u Evropi, jedino je ekstrakt lista ginka standardizovan po svim propisima farmakologije. U kom delu Srbije rastu najlekovitije biljke? - To je nemoguće utvrditi, jer se i biljke iste vrste razlikuju. One se razlikuju po staništu, a mogu se razlikovati po sadržaju, koncentraciji i količini sekundarnog metabolita. U pojedinim krajevima Srbije neke vrste biljaka sadrže veće količine sekundarnog metabolita od pripadnika iste vrste na drugom mestu. Ta promenljivost je vrlo komplikovana i teško ju je istražiti.  Koji evropski narodi su uspeli da održe tradiciju i da se ozbiljno bave lekovitim biljem? - Nemci imaju vrlo stroge kriterijume u istraživanjima i dugu tradiciju koju nisu napuštali. Mi imamo vrlo dugu tradiciju koja je, nažalost, prekinuta poslednjih 300, 400 godina. Mi smo, svojevremeno, imali prave bolnice u kojima su se pravili lekovi koji su bili rezultat tadašnje školske medicine. Najstariji fakulteti u Italiji, u Salernu i kasnije u Bolonji, prepisivali su biljne lekove. Iste te lekove možete da pronađete u Hilandarskom medicinskom kodeksu. U to vreme, u 13. i 14. veku, to je bila zvanična medicina, ali dolaskom Turaka, ta medicina nestaje kao školska, ali opstaje kao narodna.  Poznato je da 74 posto biljaka sa antikancerogenim dejstvom raste samo u Amazonu. Koja je biljka specifična za ovaj region, a nezamenljiva za određenu tegobu? - Moram da vas razočaram, ne postoji takva biljka. Svi vole da je njihovo najbolje ili jedinstveno, ali ono što je u svetu poznato kao efikasno, jednako raste kod nas kao i na drugim mestima. Nema ničega što raste samo kod nas, a ima posebnu vrednost. Može li se makar kvalitet neke od biljaka sa područja Srbije posebno istaći ? - Kamilica je široko rasprostranjena biljka, ali kamilica sa područja Vojvodine je vrlo cenjena, jer je izuzetno kvalitetna, sadrži velike količine etarskih ulja. Moglo bi se reći da je najbolja u Evropi, kao i bobičaste šišarice kleke. Kleka raste na mnogo mesta, ali bobičaste šišarice kleke iz Deliblatske peščare sadrže najveću količinu etarskih ulja i jedne su od najkvalitetnijih sirovina u Evropi.  Koje naše predele najčešće posećujete u istraživanjima? - Volim istočnu Srbiju, Staru planinu. Poslednjih desetak godina Stara planina mi je omiljena. Ranije sam mnogo radio na Orjenu, planini iznad Herceg Novog. Planine na istoku Srbije podsećaju na planine sa istočne obale Jadrana i upravo se intenzivno bavimo istraživanjem mnogobrojnih sličnosti sa tako udaljenog geografskog područja. Verovatno je geomorfološki istorijat razlog te sličnosti.  Flora je na tim lokalitetima zapanjujuće slična. Vrste divlje metvice (Calamintha) vrlo su slične onima sa obale Jadrana. Žalfija iz Sićevačke klisure ista je kao ona na crnogorskom primorju. Sedef je, isto tako, prisutan na istoku Srbije kao i na Primorju. U međuprostoru ove dve destinacije tih biljaka nema, ali na ova dva lokaliteta ih ima, i to vrlo sličnih.