Magija u medicini
Podmukla bolest ili zli duh?
Magija je nešto što postoji već duže vreme. U stvari, njeni počeci mogu se videti i 50000 godina pre Hrista. Praistorijski ljudi su ti koji su počeli sa magijskim ritualima. Na primer, lovci su crtali po zidovima svojih pećina pre nego što su krenuli u lov. Crtali su sebe kako ubijaju životinju i verovali su da će se ti crteži preneti i na stvaran život. Rani čovek je, dakle, bio snažno orijentisan ka magiji i ona je prožimala sve delove života. Onda nije ni čudo što je medicina u svom početka imala sve aspekte magijskih rituala.
Kazna od boga
Magiju je kasnije zamenila religija, ali metode u lečenju pacijenata nisu postale manje bizarne. U to vreme, ljudi su verovali da je sve što im se loše dešava povezano sa božanstvom. Smatralo se da je bolest neka kazna za uvredu nanesenu bogovima. Tako su se bolesti i lečile.
Amajlije, svinje, gavrani i koze
Stari Egipćani, na primer, oko vrata su nosili zlatni krst sa plavim kamenom u sredini da bi ih štitio od urokljivog oka. Doskoro su Egipćani takođe nosili različite amajlije da bi ih štitile od bolesti i da bi lečile bolesne.
U Mesopotamiji je postojao ceo magijski ritual u slučaju bolesti. Prvi korak je bio da se utvrdi kako se bolesnik razboleo. To je bio zadatak proroka. Pošto su bolesti povezivane sa natprirodnim bićima, tipična dijagnoza u to vreme bila bi: „zla ruka Ištara“, „zla ruka Šamaša“ ili „zla ruka duha“. To su bili njihovi bogovi i verovali su da su oni ti koji zaposednu pacijenta. Zatim, na scenu stupa druga vrsta sveštenika: ašip. Njegova uloga je da istera zlog duha iz pacijenta. Posao jednog ašipa počinje već na putu od kuće do pacijenta. Morao je pomno da prati neke prognostičke znake. Na primer, ako vidi crnu svinju, pacijent će umreti; ako vidi belu svinju, pacijent će preživeti; ako vidi crvenu svinju, pacijent će umreti trećeg dana u trećem mesecu. Kada bi došao do pacijenta, ašip bi se obukao u crveno, stavio masku, i sa orlom u jednoj ruci i gavranom u drugoj, ponavljao bi svoje ritualne stihove.
Ponekad je bilo neophodno da se zli duh prebaci sa pacijenta u neku životinju. Bolesna osoba bi legla da spava sa životinjom i preko noći bi se zli duh prebacio sa osobe na neku životinju, na primer, kozu. Ašip bi onda u zoru zaklao kozu i tako bi se zaustavljala bolest. Ponekad bi sveštenici kozu oblačili kao čoveka.
Pre i posle Hipokrata
Ovako je bilo do pojave moderne medicine u antičkoj Grčkoj. Smatra se da je Hipokrat taj koji je uneo red u medicinu. On je negirao bilo kakvo religijsko ili magijsko poreklo bolesti i uveo je naučni metod u medicinu, gde jedino važe razum i logično zaključivanje. To se, zaista, pokazalo i kao najbolji način za lečenje ljudi. Zato iznenađuje što svuda u svetu, pa i kod nas, i dan-danas postoje rituali na koje bi bili ponosni lekari iz Mesopotamije.
Vlaška magija
Evo nekoliko primera čuvene vlaške magije za lečenje steriliteta. Kada se kopa nov bunar u kući, nerotkinja prva treba da popije tu vodu, pa će sigurno zatrudneti. Takođe, da bi nevesta ostala u drugom stanju, mora da pojede prvu jabuku sa prvorađajućeg drveta. Nevesta koja ne može da zatrudni mora svakog dana ujutru prva da otključa zaključani katanac na vratima.
Dakle, neki ljudi možda i dalje veruju u magiju, ali ona sigurno nije ono što je bila pre više od hiljadu godina. Možda neko veruje u horoskop, ne prelazi crnoj mački put ili ne prolazi ispod merdevina, ali sve to nam, uglavnom, služi za zabavu, i na svu sreću, moderna medicina i magija se ne mešaju.
Milan Petrović
Comments