KAKO SE ŠTA LIJECILO
U svom radu Narodna medicina istocne Hercegovine Radmila Filipovic Fabijanic, prema narodnoj percepciji, ovako je podijelila bolesti...
1. Glava
a) Glavobolja (Cephalalgia) se ne smatra simptomom drugih oboljenja, vec posebnom bolešcu. Veruju da može da bude izazvana "udarcem", tj. promajom, ali i nabacivanjem cini. Leci se uglavnom privijanjem obloga na celo i slepoocnice, s dodacima, kao što su, npr., kriške sirovog krompira, zatim kadenjem, pa i bajanjem (najrede).
b) Zamavica (Vertigo) se leci umivanjem vodom u koju su prethodno stavljene lekovite trave ili neko cvece (nisam mogla da saznam koje) da u njoj prenoce.
c) Pomama ili bjesnilo u glavi (Shisophrenia) nastaje, po verovanju, kada se ograiše. Takvog bolesnika koji se "pomamio", "prevratio mozgom" ili "skrenuo" vodili su popu Marku Danilovicu u Cicevo (kod Trebinja), popu Jovi Braticu u Fojnicu (kod Gacka), sv. Vasiliju pod Ostrog i sv. Arsenu u Kosjerevo, da im se citaju molitve. Vodili su ih takode i hodama da im sakupe "dairu" i daju zapise, a ranije i "strucnjacima" za trepanovanje da im otvore lobanju i skinu "krv s mozga", cemu se vrlo retko pribegavalo.
2. Oko
a) Krv na oko ili nametalja (Conjuctivitis) leci se ukapavanjem ženskog mleka u oko (muškarcu treba ukapati mleko žene koja doji muško dete, a ženi one žene koja doji žensko dete). Neki kažu da ovo mleko treba ukapati kroz provrcen luk "samenik" (to je beli luk kome jedno cesno cini celu glavicu). Neki su takvo oko ispirali "dulsijom" (ružinom vodom), neki sokom trave rosopas, a neki bi kapali u oko mešavinu soli, šecera, trave razgon i trave metilja. Pored svega ovoga, primenjuje se i bajanje u kome se pominje Ognjena Marija, a koje kazivacica nije znala (a možda nije ni htela) da mi kaže.
b) Mrenu (Catharacta) ljudi i žene vešti tome skidaju vrhom cesna belog luka, ili lece stavljanjem "smolarica" na slepo oko.
c) Badlje u ocima (Trichiasis) lece samo cupanjem trepavica, jer veruju da je uzrok tome zadebljao i upaljen koren neke trepavice. Stoga su ljudi koji boluju od ove bolesti skoro sasvim bez trepavica.
d) Cmicak ili jacmicak (Hordeolum) se leci privijanjem toplih obloga ili višnjeva lista premazana medom.
3. Uho
a) Uhobolja (Otitis) nastaje od "udarca" (promaje) i leci se kapanjem toplog ulja niz nož u uho, kao i paljenem fitilja od navoštene krpe, ciji se jedan kraj stavi u uho, a drugi slobodni zapali (da izvuce gnoj iz uha).
b) Upala srednjeg uha (Otitis media) leci se stavljanjem flastera "cerota" iza uha, koji, navodno, treba tako bolest da izvuce.
c) Podušnice (Parotitis) su najcešce kod dece. Lece se privijanjem "sjerine" (neoprane vune) natopljene toplim uljem ili rakijom.
4. Usta
a) Dilaltija (Ptialitis), upaljene i otecane podjezicne žlezde provaljivane su iglom.
b) Otecene desni (Gingivitis) se masiraju i ispiru slanom vodom ili rakijom.
c) Jašterica (Glositis) na jeziku izade, po narodnom verovanju, kad ko za kim rdavo govori; ona sama prode.
5. Zubi
a) Zubobolja (Odontalgia) je opšti naziv za sve bolesti zuba. Ranije je lecenje pokušavano mnogobrojnim sredstvima, a danas kažu, u šali, da su joj jedini lek "da korjen vidi sunce", tj. da se izvadi, ili "hladno gvožde" odnosno klešta. Zubi su ranije vadeni obicnim kleštima koja bi skovao neki kovac, a danas poneko od onih koji još vade zube ima i poneka stara zubar-ska klešta, koja uvek nosi sa sobom u depu, uvijena u vatu ili krpu. Rane posle vadenja zuba ispiru slanom vodom ili rakijom.
6. Grlo
a) Grnica (Diphteria) je bila uzrok velike smrtnosti dece. Woj nije bilo leka i pored privijanja vune na vrat i duvanja nišadora kroz fišek od papira u grlo.
b) Grlobolja ili gušobolja (Laringitis) se leci privijanjem toplih obloga ili raspolovljenog kiselog krastavca i uzimanjem toplih cajeva. Svega u dva slucaja (kod Srba u Trijebnju i u Mionicima) zapisala sam da se lecenje travama i mehanicko uklanjanje gnoja (ukoliko je grlo prekriveno gnojem) kombi-nuje sa bajanjem.
c) Resinu ili resicu "kad spadne" (Angina Tonsillaris) "vešte" žene podižu prstom, pri cemu istisnu gnoj iz krajnika. Posle toga preporuce da se grlo ispire slanom vodom.
7. Oboljenja organa grudne duplje
a) Zaduha ili sipa (Asthma bronchiale) leci se uzimanjem cajeva od lekovitih trava ili preventivnim pijenjem surutke u prolece, kao i pušenjem osušene trave vrijesak. Leci se uzima-njem u trajanju od 40 dana leka koji je spravljan tako što je izdubljena lubenica napunjena šecerom pa ispecena.
b) Kašalj (Tussis), bilo cime da je izazvan lece cajevima od trave ive, sleza, pelina i zovinog cveta.
c) Veliki kašalj, rikavac (Tussis Convulsiva ili Pertusis) lece takode davanjem cajeva, ali i vodom koja konju curi iz usta prilikom napajanja.
d) Sicija, suva, suha ili pogana su nazivi za Tuberculosis pulm., Phthisis. Nisu je smatrali prelaznom. Lece je davanjem meda i masla, kao i cajevima od trava ive, pelina, sporiša i sleza.
e) Prsobolja obuhvata sve bolesti na plucnom tkivu i bronhijama. Lece je oblogama, cajevima, pa i masažom.
f) Sandije, tišnja, provor ili sijeri (Pleuritis adhaesiva) su dijagnoza i za sva probadanja i bolove u grudnom košu, obicno pleuriticne. Lece se zagrejavanjem, masiranjem rakijom, ali i bajanjem.
8. Oboljenja organa trbušne duplje
a) Struna (Gastritis spastica) je dijagnoza za "smetnuti drob" i za nervozu stomaka. Leci se na tri nacina. Jedan je "zavarivanje strune": kljucala voda se prospe u tepsiju, pa se poklopi loncem, koji treba svu da je pokupi. Drugi je masiranje "damara" (žile) koji pocinje izmedu palca i kažiprsta leve ruke, prema ramenu, pa se - kad se to završi - bolesnik položi da legne na stranu na levu ruku i da zaspi, a pod mišku mu se stavi kube vune. Treci nacin je nameštanje "pomerenog" (usled teškog rada) želuca masiranjem i podvezivanjem, ili dovodenje na mesto stavljanjem govedih rogova kao ventuza u predelu želuca. Daju se i cajevi od metvice, sleza, ive s dodatkom meda.
b) Dalak ili podrast (Tumor lienis) je svaki otok slezine. Leci se privijanjem modre hartije posute sumporom, ili polupecene jecmene pagace premazane medom, ali i bajanjem.
c) Debela bolest (Hydrops. ascites) leci se samo cajevima koji se piju po 40 dana.
d) Otvor ili protoc (Diarrhoea, a i Dysenteria) leci se uzimanjem cajeva od biljaka sa dosta tanina ili kiseline (oskoruša, kupina, drenjine), kao i sirceta. Leci se još i sedenjem na toplom crepu ili cigli.
e) Zatvor (Opstipatio) se leci masiranjem trbuha toplim uljem, kao i pijenjem ulja.
f) Gujavice ili bubine (Ascarides) su cešce kod dece nego kod odraslih. Lece se uzimanjem caja od resa bokvice, trave simentine, kao i privijanjem na tabane žila od sleza, i jedenjem ili nošenjem uza se belog luka (npr. kao ogrlice).
g) Štucanje (Singultus) se prekida tako što bolesnika treba prepasti, ili mu dati bilo šta da jede, a da ne uzima vazduha.
h) Kad boli drob (bolovi u celom stomaku), raspolovi se živa crna kokoš, posoli i privije na stomak.
i) Kamen u bešici (Calculus vesicae urinariae) danas lece samo uzimanjem cajeva od lekovitih biljaka, a ranije su ga narodni lekari i operisali.
j) Kad stane voda (Ischuria), uzimaju se cajevi koji treba da pospeše rad bubrega, te da "voda pode".
9. Bolesti nervnog sistema
a) Goropaština ili velika bolest (Epilepsia) se smatra teškom i neizlecivom bolešcu, jer se veruje da dolazi od natprirodnih bica i necistih sila. Ipak, preduzimaju se neke mere. Na prvom mestu, kad bolesnik dobije napad, daju mu nešto gvozdeno (kljuc ili maše, npr.) u ruku. Ranije su se takvi bolesnici, kao i danas (i pored konsultovanja lekara), vodili da prenoce na civotu sv. Vasilija Ostroškog, i uopšte po manastirima kao i svi ostali nervno poremeceni bolesnici.
b) Mora (Dystonia neurocirculatoria) je dijagnoza i za sve tegobe koje osecaju nervno labilni ljudi u snu, narocito pred promenu vremena. Bezbrojne su price ljudi o tome kako ih je davila mora u vidu kokoši, konjske dlake ili neke devojke, i o nemoci tih ljudi da se probude i prekinu to mucenje. Protiv more se bore samo vracbinama i pokušajem da otkriju ko im to dolazi u obliku more, jer od tada ta osoba, veruju, ne bi više imala tu moc.
c) Damla ili prijeka (Apopledia) je ranije, navodno, bila retka. Danas je ima više, i nema joj leka.
d) Strava (Angor, Pavor) je dijagnoza za šok pretrpljen usled straha ili iznenadenja. Jedini lek koji se i danas još u takvim slucajevima primenjuje jeste bajanje.
10. Zarazne bolesti
a) Vrucica, oganj ili pošalina (Typhus abdominalis) se leci, iako se smatra neizlecivom. Bolesnik se uvijao u hladne caršave, nije mu se davala voda, kupao se u sircetu i oblagao sircetnim krpama.
b) Žucenica (Hepatitis, Icterus) je naziv za sve bolesti koje prouzrokuju žutu boju kože (upala žucnih puteva, jetre i dr.). Leci se uglavnom po principu Similia similbus: cajevima od biljaka žute boje, medu kojima se najviše ceni trava zlatica. Leci se i bajanjem.
c) Groznicu (Febris intermittens) poznaju u dva oblika. Jedan je povremena, a drugi stalna potajna groznica. U oba slucaja uzrok im je nepoznat i lecenje se svodi uglavnom na bajanje i druge madijske radnje. Pored toga, stavlja se na prst opna od jajeta, da navodno "izvuce groznicu", pije se kukurek u vinu, od cega se posle bude "mrtav ili zdrav". Groznice je u ovom kraju bilo narocito mnogo u Zavodu, dok 1925. godine nije isušena bara u Cepelici.
d) Španska groznica (Influenza) je poznata od I svetskog rata, kada je harala. Lecili su je kao i tifus, i trljanjem bolesnika sircetom oko usta, po celu i po tabanima.
e) Boginje mogu biti velike (Variola vera), srednje, koje se u narodu ovoga kraja zovu još i "kraste" (Varicella) i male (Morbili). U doba dok je bilo epidemija velikih boginja, u ovom kraju je bilo ljudi koji su navrtali "kraste" (Vaccinatio). U Dabarskom polju su mi pricali o coveku koji je sam prvo svojim kcerima "navrno kraste" obicnim nožicem uzevši gnoj sa obolelih. Prica se i o nekom hodi koji je to vršio srebrnom parom.
f) Crni prišt (Antrad) se cesto javljao i zato je bilo više ljudi koji su znali da ga lece. Na mesto gde se pojavio, prvo su privijana sredstva kojima se gnoj iz tkiva izvlacio na površinu, tj. ona koja su potpomagala sazrevanje. U tu svrhu držan je deo tela na kom je crni prišt i u toploj lukšiji. Svi narodni lekari koji se bave lecenjem crnog prišta smatraju da se ne sme dozvoliti da se sam provali, vec da ga treba ranije proseci i ocistiti. To objašnjavaju time što bi proces, ako bi se cekalo da sam prišt sazri, zahvatio i kost, pa bi u tom slucaju ostao sakat taj deo tela. Stoga cim se crni prišt pojavi, preduzimaju, npr., parenje i prosecanje, a onda s ranom postupaju kao i sa svakom drugom.
g) Kuga i kolera (Pestis i Cholera morbus) su bolesti kojih odavna nije bilo u našim krajevima. Medutim, pricanja o njima su veoma živa. Personificirane, kuga i kolera su dve sestre, koje žive u dalekom "kuginom vilajetu", odakle povremeno polaze da more svet. Kolera je navodno do 1855. godine bila nepoznata, a kuga je bila cest gost naših krajeva. Veruje se da kuga nekad ide sama, nekad su dve (crna i bela), a nekad tri. Kuga sa sobom nosi uvek metlu. Gde pocisti sve - niko nece ostati živ, a gde površno pomete, poneko ce i ostati živ. Jedini lek od kuge bio je bežanje u drugo mesto i napuštanje obolelih, a od misticnih lekova oboravanje sela, tj. zaštita madij-skim krugom, koje se vršilo i kod svih drugih velikih epidemija kao zaštitna mera. Verovalo se da kužni bolesnik može da ozdravi ako ga dotakne "prikužnik" (lice koje je prebolelo kugu).
h) Vrenjak ili frenjak (Lues) je bolest koje je bilo i koje još ima, ali o kojoj nece da govore. Misle da se prenosi i preuzimanjem odela sa obolelog. Danas ga ne lece sami, a ranije su išli poznatim "strucnjacima" za pravljenje lekova protiv "frenjka".
i) Živi oganj (na "životu", tj. polnim organima) su razne gonoroicne upale (Urethritis gonorrhoeica), koje su lecili posipanjem praha od lipovine, kojom je bio "izvijen živi oganj", tj. izvedena živa vatra (što se uglavnom cinilo samo radi lecenja).
Comments