Skip to main content

etnomedicina

Search This Blog

Farmakološko-medicinski aspekt biljaka - simbola zdravlja u tradicionalnoj kulturi

on August 31, 2012

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

Farmakološko-medicinski aspekt biljaka - simbola zdravlja u tradicionalnoj kulturi

Get link
Facebook
X
Pinterest
Email
Other Apps

Comments

Popular Posts

Biljni citostatici

Biljni citostatici Piše: Sofija Babović Onkološki pacijenti neretko pribegavaju alterantivnoj medinici i neprovererenim terapijama lekovitim biljem. Priroda jeste dala dragocen repertoar lekova na koji se možemo osloniti, ali njihova upotreba mora strogo da se kontroliše. U prirodi još nije otkriven klasičan lek za karcinom, ali u grupi biljnih alkaloida ipak postoji značajan spektar biljnih citostatika čija svojstva mogu da pomognu u lečenju onkoloških bolesti. Međutim, alkaloidi su u osnovi toksični, tako da bilo kakva upotreba ili rad sa njima ne mogu da se zamisle bez konsultacije sa stručnjakom. - Klasična terapija, operacije, saveti onkologa, pretpostavljeni su biljnoj terapiji u lečenju karcinoma. Uspešnost lečenja biljnim citostostatika izvesno zavisi od stadijuma i vrste karcionoma i iznag svega, pravilne upotrebe biljnog leka – navodi za „Bilje i zdravlje“ dr Ljubinka Stojković, fitoterapeut, od koje saznajemo detalje...

Mrtva kopriva

Lamium - mrtva kopriva Lamium purpureum Crvena mrtva kopriva je jednogodišnja biljka koja naraste do 30 cm visoko, ima sitnije listove, a i crveni cvetovi su sitni. Biljka cvate od marta pa sve do jeseni. Ova biljka je iz roda skrivenosemenica, a pripada porodici Usnatica (Lamiaceae), cveta crvenkastim cvetićima koji su složeni u pršljenaste cvatove koji su smešteni u pazušcima listova. Iz porodice kopriva, a nešto manje poznata bela (Lamium album L.), crvena (Lamium purpureum L.) i pegava (Lamium maculatum L.) mrtva kopriva iz biljne porodice usnatice. Iako ih mnogi ne razlikuju jer imaju sličan oblik listova a i rastu ...

Lekovi biljnog porekla

Lekovi biljnog porekla Avtovina, haptovina (Sambucus ebulus L.), upotrebljava se najcešce kao sredstvo za parenje, ali i kao lek protiv ujeda zmije (zgnjeceni cvetovi se u avgustu ostavljaju u bocu, te se sok koji puste pomalo daje onima koje ujede otrovna zmija, kao lek). Bobovnik (Sedum maximum (L) Hoffm.), kao caj protiv cira na stomaku. Bogorodicina trava (Hypericum perforatum L.) upotrebljava se kao caj protiv bolesti stomaka. Bokvica (Plantago major L.), sveži list se koristi za lecenje rana. Brašno pšenicno se koristi za skidanje povišene temperature, a kukuruzno kuvano, kao topli oblog. Brštan (Hedera helix L.), kuva se da bi se u toplom odvarku kupali oboleli od reume, a koristi se i kao sastojak u spravljanju melema. Crni grab (Ostrya carpinifolia Scop.), unutrašnja strana kore koristi se za spravljanje melema. Crni jasen (Fraxinus ornus L.), unutrašnja strana kore koristi se za spravljanje melema, a sok iz tanjih grana za lecenje bradavica. Cad pome...

Powered by Blogger