1. Prelomi (Fracturae ossium)
a) Sveži prelomi su vrlo cesta pojava. Za njih se pomoc traži još i danas kod domacih vidara, koji na prvom mestu ustanove tacno mesto preloma i oblik (da li je kos ili prav), pa onda pristupaju nameštanju preloma i imobilizaciji.
Nekada se prelom namesti sa nekoliko veštih i naglih pokreta a nekada je potrebno nameštanje laganom masažom. Posle toga se prelom fiksira cvrstim zavojem koji je u principu isti kod svih vidara. Najuobicajeniji je od smese kudeljnih vlakana s belancetom, ali sam naišla i na takav (u Bojištu kod Nevesinja) koji se pravi od kartona raskvašenog rakijom, što se veoma stvrdne kad se osuši.
Dok je za ostale cvrste zavoje potrebno da se preko njih nameste i dašcice zvane "dlage" (pa se kaže "dlažiti" ili "udlažiti" nogu ili ruku), kod ovoga od kartona raskvašenog rakijom to nije potrebno.
Ovako fiksiran prelom ostaje obicno 15 do 20 dana, što zavisi od starosti pacijenta (kod mladih osoba prelom brže sraste). Ovako fiksiran prelom može da ostane najviše 40 dana, jer ako do tog vremena kost nije srasla, nece ni srasti. Posle skidanja ovog zavoja, po preporuci vidara, pacijent neko vreme ne sme da opterecuje deo tela na kom je bio prelom.
b) Otvoreni prelomi nisu tako cesta pojava. Kada se dogode, vidari na prvom mestu dezinfikuju ranu, pa zatim nameste kost i stave cvrsti zavoj, ali tako da na njemu ostave otvor oko rane, da mogu da je lece.
Ako nije moguce tako da se postupi, onda se saceka nekoliko dana da rana pocne da se zatvara, pa kad se vidi da je rana cista i da se nece gnojiti, stavi se na nju melem, pa preko toga cvrsti zavoj.
c) Rdavo srasli stari prelom narodni vidari vrlo radikalno tretiraju. Pošto bolesnika opiju, mesto sa rdavo sraslim prelomom dobro razgreju na pari, zatim ga lome, pa ponovo nameštaju kost i dalje postupaju kao sa svežim prelomom.
2. Išcašenja (Luxatio)
a) Išcašenja takode nameštaju narodni hirurzi, vidari. Osnovni princip i kod išcašenja je da se laganom masažom (ako je u pitanju rameni zglob, onda preko klupceta vune stavljenog pod pazuho) zglob vrati na svoje mesto, a posle cešce masira ili pari toplim oblozima dok otok i bolovi ne produ.
3. Ušinuce (Distorsio)
a) Ušinuce je naziv za zapalo meso izmedu zglobova, što se obicno dešava s kicmenim zglobovima pri nezgodnom pokretu. Lek je masiranje i stavljanje "cerota".
4. Uboj (Contusio)
a) Na sveži uboj privija se tek odrana, još topla jagnjeca koža, "capra", tako da unutrašnjom stranom dode do mesta na kome je uboj. Ako je uboj podliven krvlju, privija se izgnjecen i posoljen crni luk ili izgnjecena zlatna trava. Da bi se ta krv izvukla (jer, ako ostane, pojavice se na tom mestu "poganica") stavljaju se "rogovi" ili "žiganti" (ventuze).
b) "Izdavni" uboj (zastareli) se prvo pari, pa se na njega stavlja "cerot", koji stoji dok sam ne spadne.
5. Rane i posekotine (Vulnera)
a) Ispiranje rane se vrši slanom vodom, rasolom, urinom, rakijom ili sircetom.
b) Krvarenje iz rane zaustavlja se oblogom od vinskog sirceta i soli, smesom od samlevenog pirinca pamešanog s uljem, zatim paucinom, iskrižanim duvanom, strugotinama s unutrašnje strane kožnog kaiša ili cak i podvezivanjem, ako je jako.
c) Zatvaranje i zamladivanje rane obicno se potpomaže stavljanjem zgnjecene trave sporiš, zvane i ranolist. Rana na crevima se zatvara na taj nacin što se pacijentu da da proguta kuglicu nacinjenu od zecije dlake uvaljane u skrob (to je retko ukuvano pšenicno brašno), koja iznutra zatvori ranu i sprecava opasno razlivanje sadržaja iz creva po trbušnoj duplji.
Da "zamlade" tkivo, na ranu se stavljaju melemi, koji su opisani u sredstvima za lecenje. Ako misle da bi moglo da dode do gnojenja, da bi ga sprecili, privijaju onaj zeleni sloj koji se nalazi na unutrašnjoj strani jasenove kore. A ako se rana zagnoji, privije se ili neki melem koji treba da izvuce gnoj, ili crni puž golac.
6. Opekotine (Combustio)
a) "Vadenje vatre" iz opekotina postiže se mazanjem necisti od zdravog celjadeta, pušcanom mašcu, privijanjem isitnjenog sirovog krompira ili sapunjavih krpa.
b) Kad se "izvadi vatra" iz opekotine, privijaju se melemi koji treba da zacele povredeno mesto.
7. Ujedi (Vulnera morsi)
a) Ujed zmije, koji je u letnjim mesecima u ovom predelu vrlo cesta povreda, ranije su lecili sami, a danas se obracaju za pomoc više lekarima ako ih ima u blizini. U udaljenijim mestima i kada su leti u planini sa stokom, lece ga sami, na neki od sledecih nacina:
1. Mehanicko odstranjivanje otrova vrši se tako što se oko ujedenog mesta, sve dokle se otok raširio, izboca ili se naprave manji zarezi vrhom noža, pa se ta mesta ispiru hlad-nom vodom. Iako je vrlo riskantno, pristupaju i isisavanju otrova iz rane, samo paze da to radi osoba koja nema otvore na zubima ili rastavljene zube (da otrov ne bi dospeo u šupljinu usta).
2. Neutralisanje otrova hemijskim putem vrši se davanjem soka trave avtovine ili kuglica nacinjenih od zmijine trave (to nije uvek jedna ista trava, jer se pod tim imenom pojavljuju nekoliko biljaka), s dodacima drugih.
3. Navodno uspešno, neki ljudi lece ujed zmije i citanjem molitava ("dobra molitva" u Hrasnom) ili bajanjem, a neki i kombinovanjem ova dva metoda: davanjem obajanih trava ili bajanjem uz davanje trava da se progutaju.
b) Ujed besnog psa (Lyssa) lece stavljanjem na ranu (na mesta gde su se zarili zubi) raspolovljenih zrna pasulja, koja se navodno zalepe i sama otpadnu kad rana potpuno zaceli. Neki stavvljaju u ranu i kuglicu nacinjenu od dlake psa koji je ujeo.
Drugi nacin je davanje bolesniku da pojede koru hleba na kojoj je ispisana "šator" formula.
c) Ujed pcele se leci pritiskivanjem ujedenog mesta hladnim kamenom ili hladnim oblozima.
d) Ujed pauka (Tarantula), kojih ima u nižim krajevima ove oblasti, lece samo tako što kod ujedenog izazivaju povracanje ljuljanjem (u caršavu koji ljuljaju dva coveka) ili davanjem meda, pomešanog s maslom, da ga jede.
(Napomena: ovdje su navedeni narodni oblici lijecenja i Redakcija Glasa Trebinja ih ni direktno ni indirektno ne preporucuje u savremenoj praksi.)
Comments