DUNAV I BILJKE NAJBOLJI ISCELITELJI
Najpoznatiji herbalisti sveta - Sveštenik Sebastijan Knajp, nemački lekar naturopata iz 19. veka, izumitelj hidroterapije, sam se izlečio od tuberkuloze
Sednete u kadu ili đakuzi, opustite se i - lečite. Hidroterapija je dokazano efikasna terapija koja stimuliše endorfin, hormon koji kontroliše bol i smanjuje napetost i prvenstveno se odnosi na kupke, saune, parna kupatila, kupke za stopala i druge tretmane vodom. Otac Sebastijan Knajp, bavarski monah iz 19. veka, smatra se izumiteljem hidroterapije. On je verovao da voda pomaže detoksikaciju, eliminaciju „otpada“ iz tela i na taj način direktno utiče na poboljšanje zdravlja.
Sebastijan Knajp je rođen 17. maja 1821. u Stefansridu, seocetu od nekoliko kuća u Bavarskoj (Nemačka). Otac Ksaver bio je siromašni tkač, a majka Rosina, nekoliko godina starija, udovica sa dve devojčice iz prvog braka. U braku sa Ksaverom rodila je još dve ćerke i Sebastijana. Sedmočlana porodica je živela vrlo oskudno, pa je Sebastijan, kao jedanaestogodišnji dečak, morao da pomaže ocu na razboju. Tada se činilo da je njegova želja da postane sveštenik beznadežna.
Kad je imao dvadeset godina, Sebastijanova majka je umrla od tuberkuloze. Već je odlučio da ode od kuće kad navrši dvadeset i jednu godinu, ali na sam dan rođendana zadesila ga je nova nesreća. Izgorela je njihova porodična kuća, a plamen je, između ostalog, progutao i njegovu ušteđevinu i svu opremu za put.
U njemu je, međutim, još živela stara želja. Nakon dugotrajnog nastojanja Sebastijan je pronašao dobrotvora, dr Merklea iz Gronenbaha. Međutim, u leto 1845. godine njegov kašalj je pokazao da ima tuberkulozu pluća.
Lekar za siromašne je utvrdio da su mu obolela oba plućna krila. Tek se u jesen 1848, u dvadeset i sedmoj godini, dovoljno oporavio da položi maturu, ali je bio toliko slab da je dr Merkle morao da mu donese svedočanstvo u sobu.
Sebastijan je nameravao da ode u Minhen, na studije filozofije. Lekar i dr Merkle su ga upozoravali da klima u glavnom gradu Bavarske nije zdrava, ali je Knajp u proleće 1849. godine ipak otišao.
Dunav kao lek
Knajpovo zdravstveno stanje u Minhenu bilo je promenljivo. Jednoga dana je posetio dvorsku biblioteku i tamo nabasao na knjižicu doktora Johana Sigmunda Habna, lekara iz Švajdnica, pod naslovom Čudesna lekovita moć sveže vode na čovekovo telo, primenjena spolja i iznutra, potvrđena je iskustvom.
Ta knjižica je podstakla Sebastijana Knajpa da na sebi isproba moć vode, i njegovo zdravstveno stanje je počelo polako da se poboljšava.
- Smejali su mi se kad bih pripovedao o svojim tihim satima i primeni knjižice i niko mi nije dao sredstava da nastavim eksperiment - napisao je Sebastijan u svom delu Moja kura vodom.
A onda je jednog zimskog dana trčao tri četrvrt sata do obale Dunava, svukao se i za nekoliko sekundi skočio u hladne talase, onako mokar se obukao jer nije poneo peškir, i tako otrčao natrag u svoj stan gde je stigao sav oznojen. To mu je očito vrlo prijalo.
- Nakon toga sam tri puta nedeljno zimi išao na Dunav (bez obzira na hladnoću) i kupao se do pola, po tri, četiri sekunde na 12-18°C.
Te kratke kupke u vodi hladnoj kao led bile su njegovi prvi ekspermenti. Dolazio bi umoran do Dunava, a svaki put bi se vraćao okrepljen. Tako je došao do zaključka:
- Ako za mene ima neki lek, nakon svega što sam isprobao pa nije mi pomoglo, onda je to voda.
Hladna voda je, izgleda, aktivirala njegov imuni sistem, pa je i tuberkuloza ušla u remisiju. Sebastijan je postao sposobniji za umni rad, popravio mu se apetit i mogao je redovno da pohađa predavanja. Dve naredne godine, od jeseni 1850. do jeseni 1852, studirao je u Minhenu. Njegovo zdravlje se na dobroj i obilnoj hrani poboljšalo, psihički se dobro osećao, ali se i dalje krišom lečio vodom.
- Mislim da bi bilo nezahvalno, zalupiti vrata, i ne dati bolesnima onaj izvor pomoći koji je meni u nevolji doneo zdravlje i spas - napisao je Knajp u uvodu svoje knjige Moja kura vodom, koju je završio 1886. godine.
Knjiga je sadržavala i biljne preparate i odeljak o „hrani koja daje energiju“. Postigla je apsolutan uspeh, a Knajp je primao i po sto pedeset pacijenata dnevno u svojoj sobi za konsultacije.
Priznanje nakon nemilosti
Kako je kod njega dolazilo sve više bolesnika, opet je dospeo u nemilost javnosti. Prijave su stigle do predsednika vlade u Augsburgu, koji je, međutim, bio vrlo naklonjen Sebastijanu Knajpu i koji ju je odbio s napomenom: „Ne samo da postupak ispovednika Knajpa nije kažnjiv, nego je i potpuno ispravan“.
Ni ogovaranja, ni zloba, ni sramotna sumnjičenja nisu sprečila bolesnike da dolaze u Vorishofen. Bilo ih je sve više, a to je i pred samo mesto stavilo nove zadatke koji su se činili nerešivim: gde smestiti toliko ljudi? U početku su bile na raspolaganju samo dve obične seoske gostionice „Rosle“ i „Adler“. Brojni seljaci, sa predsednikom opštine na čelu, gledali su priliv ljudi sa strane s mešovitim osećanjima. Oni su cenili ispovednika, ali ga nisu razumeli. Činilo im se da je njihova privreda ugrožena, pa je samo mali krug ljudi stao uz Knajpa.
Tek kada je nakon smrti župnika Cigera 1881. godine njegovo mesto preuzeo Knajp, ponašanje većine stanovnika počelo je da se menja. Nisu više pružali otpor tome da se mesto razvije u lečilište.
Sebastijan Knajp je ostatak svog sedamdeset i šest godina dugog života proveo primenjujući isceljujuću moć vode, specifičnih i lekovitih biljaka. Njegovi tretmani su uključivali hladna ispiranja, hodanje kroz vodu, tople i hladne polu i kompletne kupke, naizmenično tuširanje hladnom i toplom vodom, vlažna pakovanja i komprese.
- Priroda nam obezbeđuje sve što je potrebno za dobro zdravlje - bila je njegova deviza.
Sa prijateljem, apotekarom iz Vircburga, napravio je mnoge naturopatske meleme, koristeći esencije bilja i prirodne sastojke. Njegove formule se koriste u mnogim savremenim proizvodima za negu i lečenje.
D. Šubarević
Najpoznatiji herbalisti sveta - Sveštenik Sebastijan Knajp, nemački lekar naturopata iz 19. veka, izumitelj hidroterapije, sam se izlečio od tuberkuloze
Sednete u kadu ili đakuzi, opustite se i - lečite. Hidroterapija je dokazano efikasna terapija koja stimuliše endorfin, hormon koji kontroliše bol i smanjuje napetost i prvenstveno se odnosi na kupke, saune, parna kupatila, kupke za stopala i druge tretmane vodom. Otac Sebastijan Knajp, bavarski monah iz 19. veka, smatra se izumiteljem hidroterapije. On je verovao da voda pomaže detoksikaciju, eliminaciju „otpada“ iz tela i na taj način direktno utiče na poboljšanje zdravlja.
Sebastijan Knajp je rođen 17. maja 1821. u Stefansridu, seocetu od nekoliko kuća u Bavarskoj (Nemačka). Otac Ksaver bio je siromašni tkač, a majka Rosina, nekoliko godina starija, udovica sa dve devojčice iz prvog braka. U braku sa Ksaverom rodila je još dve ćerke i Sebastijana. Sedmočlana porodica je živela vrlo oskudno, pa je Sebastijan, kao jedanaestogodišnji dečak, morao da pomaže ocu na razboju. Tada se činilo da je njegova želja da postane sveštenik beznadežna.
Kad je imao dvadeset godina, Sebastijanova majka je umrla od tuberkuloze. Već je odlučio da ode od kuće kad navrši dvadeset i jednu godinu, ali na sam dan rođendana zadesila ga je nova nesreća. Izgorela je njihova porodična kuća, a plamen je, između ostalog, progutao i njegovu ušteđevinu i svu opremu za put.
U njemu je, međutim, još živela stara želja. Nakon dugotrajnog nastojanja Sebastijan je pronašao dobrotvora, dr Merklea iz Gronenbaha. Međutim, u leto 1845. godine njegov kašalj je pokazao da ima tuberkulozu pluća.
Lekar za siromašne je utvrdio da su mu obolela oba plućna krila. Tek se u jesen 1848, u dvadeset i sedmoj godini, dovoljno oporavio da položi maturu, ali je bio toliko slab da je dr Merkle morao da mu donese svedočanstvo u sobu.
Sebastijan je nameravao da ode u Minhen, na studije filozofije. Lekar i dr Merkle su ga upozoravali da klima u glavnom gradu Bavarske nije zdrava, ali je Knajp u proleće 1849. godine ipak otišao.
Dunav kao lek
Knajpovo zdravstveno stanje u Minhenu bilo je promenljivo. Jednoga dana je posetio dvorsku biblioteku i tamo nabasao na knjižicu doktora Johana Sigmunda Habna, lekara iz Švajdnica, pod naslovom Čudesna lekovita moć sveže vode na čovekovo telo, primenjena spolja i iznutra, potvrđena je iskustvom.
Ta knjižica je podstakla Sebastijana Knajpa da na sebi isproba moć vode, i njegovo zdravstveno stanje je počelo polako da se poboljšava.
- Smejali su mi se kad bih pripovedao o svojim tihim satima i primeni knjižice i niko mi nije dao sredstava da nastavim eksperiment - napisao je Sebastijan u svom delu Moja kura vodom.
A onda je jednog zimskog dana trčao tri četrvrt sata do obale Dunava, svukao se i za nekoliko sekundi skočio u hladne talase, onako mokar se obukao jer nije poneo peškir, i tako otrčao natrag u svoj stan gde je stigao sav oznojen. To mu je očito vrlo prijalo.
- Nakon toga sam tri puta nedeljno zimi išao na Dunav (bez obzira na hladnoću) i kupao se do pola, po tri, četiri sekunde na 12-18°C.
Te kratke kupke u vodi hladnoj kao led bile su njegovi prvi ekspermenti. Dolazio bi umoran do Dunava, a svaki put bi se vraćao okrepljen. Tako je došao do zaključka:
- Ako za mene ima neki lek, nakon svega što sam isprobao pa nije mi pomoglo, onda je to voda.
Hladna voda je, izgleda, aktivirala njegov imuni sistem, pa je i tuberkuloza ušla u remisiju. Sebastijan je postao sposobniji za umni rad, popravio mu se apetit i mogao je redovno da pohađa predavanja. Dve naredne godine, od jeseni 1850. do jeseni 1852, studirao je u Minhenu. Njegovo zdravlje se na dobroj i obilnoj hrani poboljšalo, psihički se dobro osećao, ali se i dalje krišom lečio vodom.
- Mislim da bi bilo nezahvalno, zalupiti vrata, i ne dati bolesnima onaj izvor pomoći koji je meni u nevolji doneo zdravlje i spas - napisao je Knajp u uvodu svoje knjige Moja kura vodom, koju je završio 1886. godine.
Knjiga je sadržavala i biljne preparate i odeljak o „hrani koja daje energiju“. Postigla je apsolutan uspeh, a Knajp je primao i po sto pedeset pacijenata dnevno u svojoj sobi za konsultacije.
Priznanje nakon nemilosti
Kako je kod njega dolazilo sve više bolesnika, opet je dospeo u nemilost javnosti. Prijave su stigle do predsednika vlade u Augsburgu, koji je, međutim, bio vrlo naklonjen Sebastijanu Knajpu i koji ju je odbio s napomenom: „Ne samo da postupak ispovednika Knajpa nije kažnjiv, nego je i potpuno ispravan“.
Ni ogovaranja, ni zloba, ni sramotna sumnjičenja nisu sprečila bolesnike da dolaze u Vorishofen. Bilo ih je sve više, a to je i pred samo mesto stavilo nove zadatke koji su se činili nerešivim: gde smestiti toliko ljudi? U početku su bile na raspolaganju samo dve obične seoske gostionice „Rosle“ i „Adler“. Brojni seljaci, sa predsednikom opštine na čelu, gledali su priliv ljudi sa strane s mešovitim osećanjima. Oni su cenili ispovednika, ali ga nisu razumeli. Činilo im se da je njihova privreda ugrožena, pa je samo mali krug ljudi stao uz Knajpa.
Tek kada je nakon smrti župnika Cigera 1881. godine njegovo mesto preuzeo Knajp, ponašanje većine stanovnika počelo je da se menja. Nisu više pružali otpor tome da se mesto razvije u lečilište.
Sebastijan Knajp je ostatak svog sedamdeset i šest godina dugog života proveo primenjujući isceljujuću moć vode, specifičnih i lekovitih biljaka. Njegovi tretmani su uključivali hladna ispiranja, hodanje kroz vodu, tople i hladne polu i kompletne kupke, naizmenično tuširanje hladnom i toplom vodom, vlažna pakovanja i komprese.
- Priroda nam obezbeđuje sve što je potrebno za dobro zdravlje - bila je njegova deviza.
Sa prijateljem, apotekarom iz Vircburga, napravio je mnoge naturopatske meleme, koristeći esencije bilja i prirodne sastojke. Njegove formule se koriste u mnogim savremenim proizvodima za negu i lečenje.
D. Šubarević
Comments